„Артемис 2“ се сада налази у Земљиној орбити. Капсула „орајон“ ће кружити око Земље до другог дана лета (данас, 2. април, четвртак), када ће бити изведен наредни потисак за транслунарни лет, који ће је послати на остатак њеног пута ка Мјесецу.

Спектакуларно полијетање

Вријеме је 90 одсто  било повољно за лансирање, након што су јутарње кише кратко прошле преко лансирног комплекса.

Након што су астронаути су ушли у Орион капсулу, провјерени су системи и одрађене финалне провјере. НАСА је затим извршила контролу опреме и температуре, а лансирни тим је дао коначну потврду „GO!“.

Унутар капсуле Орион, астронаути су подигли визире и одмах почели са задацима како би процijенили како је свемирски брод поднiо убрзање до орбите брзином од 28.160 километара на час.

Сљедећа фаза била је отварање соларних панела, који ће обезбјеђивати непрекидну електричну енергију капсули Орион током цијелог путовања ка Мјесецу.

Полијетање је почело када су мотори огромне ракете SLS засвијетлили, стварајући потисак од готово девет милиона фунти и подижући ракету са платформе. Првих неколико секунди изгледало је као да је ракета заглављена — толико је огромна да је требало око 10 секунди да се ослободи лансирне куле.

Већ у првој минути, ракета је достигла надзвучну брзину од више од 767 миља на сат (1.235 километара на час). Недуго затим, SLS је прошао и кроз кључни тренутак Маx-Q — тачку максималног притиска на ракету док се пробија кроз густу атмосферу. Тај тренутак је увијек разлог за славље, а тим НАСА и окупљени новинари су узвикивали од одушевљења.

Контрола лета у Свемирском центру „Кенеди“ захвалила се свима који су пратили спектакуларно полијетање „Артемиса 2“. Уз кадар одвајања капсуле од остатка ракете, из Насе су поручили да ће редовно извјештавати о наставку мисије и обиласку око Мјесеца.

Руководиоци мисије на Земљи анализирају податке и прате наставак лета.

Контролори лета у Хјустону потврдили су да су сва четири крила са соларним панелима успјешно распоређена.

Лансирање тек први корак

Иако узбудљиво, лансирање је тек први корак. Унутар капсуле „орајон“ астронаути су подигли своје визире чим су ушли у Земљину орбиту и почели са процјенама како су системи и летјелица поднијели „експлозивно“ полијетање.

Наредни корак је размјештање соларних панела ван капсуле, који ће им обезбјеђивати стално напајање електричном енергијом током путовања око Мјесеца.

Посада 

Посаду чине Рид Вајзман, командант мисије, Виктор Гловер, пилот, Кристина Кох, стручњак за мисију из НАСА; и канадски астронаут Џереми Хансен из Канадске свемирске агенције.

Флуоресцентно наранџасте свемирске одијела су дизајниране тако да астронаути буду лако уочљиви у случају нужног напуштања капсуле у океану.

Обарање рекорда

Мисија може оборити рекорд по удаљености од Земље, путујући даље него што је икада човјек био.

Артемис два је прва мисија са посадом која иде ка Мјесецу послије више од 50 година, од Аполо 17 лета у децембру 1972. године. Мисија представља значајан корак ка људским летовима ка Марсу и постављању трајне лунарне базе.

Проблеми

Прије лансирања, Артемис два тим је ријешио проблем неочекивано високе температуре једне од двије батерије Орион капсуле, што се испоставило као проблем са инструментацијом и није угрожавао полијетање.

Такође, НАСА је раније ријешила проблем са системом за прекид лета (ФТС) ракете sls

, чиме је потврђено да више нема препрека за лансирање.

Циљеви мисије

Плаанирано је да путоваање Артемис два траје 10 дана и обухватиће лет око мјесеца, без слијетања. Астронаути ће путовати приближно 253.000 миља даље од Земље, даље него што је икада човјек ишао.

Циљеви мисије укључују:

• Тестирање кључних система летјелице и система за животну подршку.
• Праћење здравственог стања астронаута током дуготрајног лета, посебно ефеката радијације и микрогравитације.
• Провјера способности Орион капсуле да издржи температуре до 1.650°Ц приликом повратка у атмосферу.

Научни експерименти

Током мисије, посада ће:

• Тестирати заштиту од свемирске радијације.
• Користити „АВАТАР“ чипове са ткивом како би се пратила реакција ДНК астронаута на путовање у дубоки свемир.
• Тестирати опрему за вјежбање за будуће мисије на Мјесецу.
• Фотографисати и снимати јужни пол мјесеца, где је планирано следеће људско слијетање око 2028. године.

Рекорди и занимљивости

• На најдаљој тачки, Артемис два ће бити око 402.000 км (250.000 миља) од Земље.
• Ракета SLS са Орион капсулом је висока 98 метара, већа од Статуе Слободе, али нешто нижа од ракета Сатурн В из времена Апола.
• Посада биљежи неколико „првих“: прва жена, први црни астронаут и први Канађанин изнад ниске Земљине орбите.