Улошки устанак не смије да се заборави

УЛОГ - У Улогу, у општини Калиновик, прошлог понедјељка, на Малу Госпојину, обиљежене су 144 године од Улошког устанка из 1882. године.

Према програму обиљежавања, служена је литургија у Цркви Светог Василија, након чега је код спомен-плоче служен помен свим погинулим у ослободилачким ратовима, гдје су представници борачких организација Невесиња и Калиновика положили цвијеће.

Поздрав присутнима и уводне ријечи дао је Милан Вујовић, учитељ у пензији.

Присутнима се обратила праунука харамбаше Пера Тунгуза, Наташа Глигорић, која је дала историјски осврт на догађај, те пјесник и публициста Петар Ашкраба Загорски, који води поријекло из породице вођа устанка.

Наташа Глигорић, праунука хајдучког харамбаше Пера Тунгуза, једног од вођа Улошког устанка, изјавила је за „Глас Српске“ након обиљежавања ове изузетно важне годишњице устанка битног за српски народ ма гдје он био да јој је мило што су се и ове године окупили у Улогу да одају почаст овом значајном историјском догађају у коме су Срби и муслимани заједнички наступали против непријатеља - аустроугарске окупационе власти.

-Слоган њихове борбе је био „За крст часни и вјеру Мухамедову“. Овим устанком је спријечена Аустроугарска да преко Рашке настави продор према југоистоку Балканског полуострва. Устанак је показао да Аустроугарска, упркос војној надмоћи, није у стању да коначно ријеши питање Босне и Херцеговине у своју корист, а да је локално становништво увијек спремно да изађе на мегдан и много надмоћнијем непријатељу, у тежњи да брани слободу, достојанство и национални понос - истакла је Глигорић.

Глигорић је напоменула да се нада да ће надлежни у Републици Српској, као и у општинској власти Невесиња и Калиновика, схватити значај Улошког устанка, те да ће га и институционално помоћи и организовати са своје стране, тако да ово обиљежавање не буде само ствар добре воље, енергије и активности појединих ентузијаста и патриота.

-Свакако, љубави према завичају предака нам никада не мањка, али би било лијепо да обиљежавање Улошког устанка добије и неки званичан оквир, јер својим историјским значајем то и заслужује - поручила је Глигорић.

Улошки крај у средњем вијеку била је тема обраћања пјесника и публицисте Петра Ашкрабе Загорског, а народни гуслар Радивоје Радовић извео је одломке из поеме „Морински врхови“ Анђелка Никитовића.

Након тога одржано је народно дружење у згради бивше основне школе.

- Овом приликом је Удружење Калиновчана из Требиња поклонило икону Мајке Богородице Црквеној општини Улог - открила је „Гласу“ Наташа Глигорић.

У вечери између 10. и 11. јануара 1882. године око 5.000 српских ратних добровољаца Херцеговине дигло се на устанак против Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.

Устанак је назван Друга невесињска пушка (херцеговачко-бокељски устанак).

Циљ устанка био је да православни Срби ослободе Фочу, а Срби мухамеданске вјероисповијести Сарајево. Циљ је био и створити слободни коридор ка Рашкој области и Српској Зети.

Око 3.000 добровољаца покушало је ослободити Фочу. Командант српских ратних добровољаца био је Перо Тунгуз, а члан Савеза добровољаца Краљевине (данас Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца) Србије од њеног оснивања 1903.

Учествовао је као добровољац у Првом свјетском рату, иако у позним годинама.

Устанак је крваво угушен у априлу 1882. године.

Споменик хајдучком харамбаши и сердару загорском и невесињском Пери Тунгузу налази се на Моринама, на брду Јакомир, а подигао га је његов син Данило и породица Тунгуз у знак сјећања на славног претка и устаничког вођу у двије Невесињске пушке, прве 1875. против Турака и друге против Аустроугара 1882. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.