Танасић: Својатање и кривотворење српске историје у БиХ политички пројекат

БЕОГРАД - Бошњаци у Сарајеву покушајима да Кулина бана и његову повељу представе као доказ "босанске државности, језика и писмености", упорно и крупно кривотворе и присвајају српску средњовјековну босанску државу са владарима, српским језиком и цјелокупном баштином, изјавио је Срни угледни српски лингвиста Срето Танасић.

Танасић, који је предсједник Одбора за стандардизацију српског језика, истиче да Бошњаци у Сарајеву прибјегавају присвајању туђе баштине јер немају чиме да подрже жељену слику о себи.

Он наглашава да у науци никада није било спорно да је Босна била српска држава о чему свједоче историјски документи.

Како су римске папе називале Босну

Танасић напомиње да, на примјер, само годину дана прије настанка ове повеље, 1188. године римски папа у писму дубровачком надбискупу Босну назива "српским краљевством", те да се тај назив користи у низ папских повеља између 1187. и половине 13. вијека.

"Нису папе биле необавијештене или то кривотвориле у корист Срба", истакао је Танасић, који је и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Он подсјећа да 10. вијеку наше ере византијски цар Константин Седми Порфирогенит Босну  именује као "земљу у којој живе Срби" и да је то била посебна мала земља у оквиру тадашње српске државе, са свих страна окружена том српском државом.

"Дакле, и на истоку и на западу Босна се види као српска држава. У то вријеме није постојала никаква `држава Босна и Херцеговина`, поготово оваква какву желе да направе сарајевски Бошњаци", истакао је Танасић.

Танасић указује да је Повеља /заклетва/ Кулина бана написана на латинском језику и српском језику и ћирилицом, која је у то вријеме била званично писмо српског језика у средњовијековној Босни.

"У питању је чист српски језик, старосрпски језик, и то штокавска норма, каква је коришћена и у језику повеља које су слате из Рашке у Дубровник", додао је он.

У погледу језика, писма и правописа, напомиње Танасић, Кулиновој повељи идентична је Прва оснивачка повеља манастира Хиландар издата од монаха Симеона, раније великог жупана Стефана Немање, на Светој Гори десетак година касније.

Он подсјећа да је сестром Кулина бана био ожењен брат Стефана Немање, кнез Мирослав, за кога је писано Мирослављево јеванђеље, бисер српске средњовијековне писане баштине.

"Није чудо што својатају и то јеванђеље, ето тако – преко родбинских веза", каже Танасић.

Танасић напомиње да је Повеља Кулина бана, од када је откривена у Дубровачком архиву, у научним круговима, и не само српским, недвосмислено сматрана за српски споменик писмености.

На примјер, додао је он, чувени бечки слависта Ватрослав Јагић је написао - "Листина Кулина бана од године 1189. прво је и најстарије што би писано ћирилицом, а србским језиком".

Фалсификатори у Сарајеву знали вријеме настанка повеље

Он подсјећа да Кулинова повеља почиње са "У име Оца и Сина и Светог Духа", те да је тако бан и завршава – призивањем Бога и држећи Свето Јеванђеље, што је формула коју познају и други српски писани споменици тога периода, засновани на источнохришћанским духовним темељима, на којим је изграђиван српски културни образац.

"Нисмо знали да се и бошњачка духовност заснива на истим тим источнохришћанским темељима. Или се бошњачким фалсификаторима  ово  учинило, ипак, превише па још и неподобним, па често изостављају те дијелове", рекао је Танасић.

Према његовим ријечима, Бошњаци су се постарали да ствар буде апсурднија, обиљежавајући настанак Кулинове повеље 29. августа по новом календару.

"Ови фалсификатори у Сарајеву не знају ни када је повеља настала", рекао је Танасић.

Он је истакао да на Повељи Кулина бана пише да је  написана 29. августа, на Усјековање главе Јована Крститеља /по старом црквеном рачунању времена/, а то се обиљежава 11. септембра по новом  рачунању времена, што се може видјети и у црквеном календару.

"Све то говори и колико је утемељена њихова наука, па и колико они поштују  научне принципе. Или можда они прослављају некога другог Кулина и желе да му у руку тутну овај српски средњовијековни документ", навео је Танасић.

Колико год да је све ово фалсификовање прозирно и засновано несувислостима, потребно је, наглашава Танасић, сваки пут кад се оно понови, указивати да се ради о ноторним лажима.

Он подсјећа да у законима о језику Републике Српске и Србије изричито пише обавеза да се српска писана баштина проучава и штити од фалсификата.

Поредећи намјере Бошњака да својатају српску баштину, Танасић је као примјер подсјетио да су египатске власти својевремено одлучиле да у центру Каира подигну огроман споменик Александру Великом као творцу "египатске државности", а Александријску библиотеку прогласе "темељом египатске културе", што је изазвало подсмијех у цијелом културном свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.