Прије 65 година у Београду је исписана историја: Како је настао Покрет несврстаних

БЕОГРАД – Прије 65 година, првог дана септембра 1961. године, у Београду је почело засједање Конференције несврстаних земаља, које ће у историју ући као Прва конференција несврстаних.

У то вријеме чешће су коришћени термини попут ванблоковских или неангажованих земаља, да би постепено превладао назив несврстани.

Било је то вријеме Хладног рата у пуном јеку, надметања у наоружавању великих сила, као и глобалног страха од употребе атомског наоружања, пошто је свима постало јасно да су посљедице његове евентуалне употребе несагледиве.

Свијет је од окончања Другог свјетског рата био суочен са низом одмјеравања снага великих сила.

Најважније чињенице

• 1–6. септембар 1961. – Прва конференција несврстаних.
• 25 земаља – учествовало на конференцији.
• Тито, Нехру и Насер – међу кључним лидерима који су допринијели обликовању политике несврставања.
• Главни циљеви – мир, разоружање, деколонизација, мирно рјешавање сукоба и самосталан развој.

Хладни рат и страх од нуклеарног сукоба

Осим дубоког идеолошког раскола, то је значило и да је више локалних сукоба имало позадину у надметању великих сила, уз пријетњу употребе најразорнијег наоружања.

Таква је била ситуација са:

• Берлинском кризом, која је тада била у јеку;
• Суецком кризом 1956. године;
• ратовима у Кореји;
• ратовима у Индокини;
• Кубанском кризом;
• процесом деколонизације.

Београдска конференција несврстаних одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године.

Послије Бандунга 1955. године, био је то први велики скуп лидера земаља које нису пристајале да се идентификују са блоковском подјелом свијета.

Међутим, за разлику од Конференције у Бандунгу, којој су присуствовале земље Азије и Африке, Београдска конференција била је глобални скуп.

У Београду постављени темељи несврставања

Те 1961. године у Београду су обликовани темељи потоње политике несврставања, кључни принципи и циљеви покрета у настајању, са циљем доприноса бољим међународним односима.

Прије свега позивано је на:

• мир;
• разоружање;
• окончање колонијализма;
• међусобно помагање;
• несметан и самосталан развој.

Током конференције усвојени су сљедећи акти:

• Декларација шефова држава и влада;
• Изјава о опасности од рата;
• Апел за очување свјетског мира.

Такође, тадашњим челницима двије суперсиле- САД и Русије, Џону Кенедију и Никити Хрушчову, упућена су писма истовјетне садржине, са апелима на неопходност мирног расплета сукоба и разумно превазилажење свих неслагања, као и на разоружање.

Позивано је на споразумно рјешавање конфликтних ситуација, подршку процесу деколонизације, а као принципи несврставања истакнута су начелна противљења било каквим блоковским идентификацијама, укључујући и присуство војних потенцијала великих сила и база.

Деколонизација имала посебан значај

Посебну важност за обликовање потоњег Покрета несврстаних имао је процес деколонизације.

Прије свега, Индија је од стицања суверености 1947. године била земља чији су најистакнутији званичници у међународним односима заступали начела која су мање-више била приближна потоњим принципима несврставања.

Она би се, у извјесном смислу, могла пратити већ од Махатме Гандија.

Нехру је позивао на мирољубиву коегзистенцију, приближном терминологијом, већ тада.

Врло слично се понашала и Индонезија, односно њен лидер Сукарно.

Отуда Конференција у Бандунгу, у Индонезији, априла 1955. године.

„Година Африке“ и појава нових држава

Потом је 1960. година, прозвана „Годином Африке“, била вријеме када је низ афричких земаља стекао независност.

То је даље значило њихово присуство у међународним тијелима, у Уједињеним нацијама, што је битно измијенило карактер дотадашње Организације уједињених нација.

Постоје тврдње да је термин „несврставање“ први пут употријебљен током конференције у Коломбу 1954. године, тада Цејлону, а од 1972. године Шри Ланки.

На том састанку учествовали су шефови влада Индије, Бурме, данас Мјанмара, Индонезије, Цејлона, данас Шри Ланке, и Пакистана.

Они и кинески предсједник владе Чу Енлај усагласили су се око пет начела:

1. међусобно поштовање територијалне цјеловитости;
2. ненападање;
3. немијешање у унутрашње послове;
4. економска сарадња;
5. мирољубива коегзистенција земаља различитих унутрашњих уређења.

Тито, Нехру и Насер на Брионима

Важан корак била је Брионска декларација, коју су јула 1956. године усвојили лидери Индије, Египта и Југославије – Џавахарлал Нехру, Гамал Абдел Насер и Јосип Броз Тито.

Био је то позив на разоружање, превазилажење неспоразума и сукоба широм свијета, израз подршке деколонизацији и ослободилачкој борби у Алжиру.

Током 15. засједања Генералне скупштине ОУН, у Њујорку, септембра и октобра 1960. године, предочен је заједнички апел Насера, Сукарна, Нкрумаха из Гане, Нехруа и Јосипа Броза Тита.

Био је то позив на смиривање великих сила, односно апел да се спорови рјешавају мирним путем.

Резолуција, међутим, није усвојена.

Титова путовања претходила Београдској конференцији

Београдској конференцији претходила су и путовања Јосипа Броза Тита, како у земље Азије педесетих, тако и у афричке земље у прољеће 1961. године.

Тито је тада посјетио:

• Гану;
• Того;
• Либерију;
• Гвинеју;
• Мали;
• Мароко;
• Тунис;
• Египат, односно тадашњу Уједињену Арапску Републику.

Током тих сусрета, највише са Насером, усаглашено је одржавање Београдске конференције.

Она је накнадно прихваћена као Прва конференција несврстаних, пошто је Покрет коначно уобличен током Конференције у Каиру у октобру 1964. године.

Ко је учествовао на Првој конференцији

На Београдској, Првој конференцији шефова држава и влада несврстаних земаља, септембра 1961. године, учествовало је 25 земаља:

• Авганистан
• Алжир (тада представљен преко привремене владе, пре званичног стицања независности од Француске)
• Бурма (данашњи Мјанмар)
• Етиопија
• Гана
• Гвинеја
• Индија
• Индонезија
• Ирак
• Јемен
• Југославија (земља домаћин)
• Камбоџија
• Кипар
• Конго
• Куба (једина држава из Латинске Америке са статусом чланице)
• Либан
• Мароко
• Мали
• Непал
• Саудијска Арабија
• Сомалија
• Судан
• Тунис
• Уједињена Арапска Република (тадашња државна заједница Египта и Сирије)
• Цејлон (данашња Шри Ланка)

Били су присутни и представници 38 антиколонијалних и ослободилачких покрета, при чему је Алжир третиран као суверена земља иако то још није био.

Три земље биле су присутне као посматрачи:

• Боливија;
• Бразил;
• Еквадор.

Од европских земаља, осим Југославије, ту је био и Кипар.

Београдска конференција тако је постала један од кључних догађаја у процесу стварања Покрета несврстаних и показала да је у вријеме Хладног рата постојао велики број држава које нису жељеле да буду дио подјеле свијета на два супротстављена блока.

Вучић: Покрет и данас на бранику праведности и равноправности

У Београду је организован састанак у знак сјећања на прву конференцију Покрета несврстаних .Предсједник Србије Александар Вучић рекао је данас, обраћајући се учесницима, да Покрет и данас, баш као и 1961. године, када је основан у Београду, стоји на бранику праведности, равноправности и борбе за међународно право, те солидарности и дијалога међу земљама и народима.

Вучић је навео да су оснивачи Покрета дефинисали морални контекст којим се и данас руководи већи дио човјечанства.

Он је рекао и да су наглашавали да слобода чланица Покрета није поклоњена, већ извојевана у борби, да се чује и уважи глас мањих земаља и њихово залагање за равноправност.

Указао је да солидарност међу чланицама Покрета несврстаних и земљама које су биле његове оснивачице свједочи да партнерства скована у историји нису само успомене, већ да трају и данас и потврђују се у изазовним тренуцима.

- Неки би рекли да су несврстани превазиђен формат, а ја кажем да је то велика заблуда и да можемо и морамо да се боримо за овај Покрет, који нам је данас потребнији него икада, јер у времену силе морамо да се подсјетимо темеља на којима почива међународни поредак - рекао је Вучић.

Он је оцијенио да су данас на сцени неповјерење међу великим силама, али и климатске и друге промјене, као и брзи развој нових технологија, које уз бројне могућности доносе и нове ризике.

Вучић је нагласио да Србија са поносом чува традицију једне од земаља оснивача Покрета несврстаних и да гради односе на принципима равноправности и солидарности.

Нагласио је да су представници великог броја земаља дошли на састанак у Београду да подрже територијални интегритет и суверенитет Србије.

Вучић је напоменуо да Србија жели да покрене три нове иницијативе које ће окупити чланице Покрета несврстаних, са којима би сарађивала с циљем повећања трговине и инвестиција, те размјене људи и студената.

Присутнима се обратила и предсједник Уганде Џесика Алупо, која је захвалила Србији за добродошлицу, као и свима који су дошли на данашњи скуп у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.