Истина о спасавању Скота О'Грејдија (ФОТО)

БАЊАЛУКА - Спасавање члана посаде америчког борбеног авиона Ф-15 који је оборен недавно изнад Ирана у јеку сукоба на Блиском истоку, уз опаску да су снаге САД извеле једну од најсмелијих операција потраге и спасавања у својој историји, оживјело је и сјећање на догађај из 1995. године на небу изнад БиХ.

Спасавање америчког пилота у удаљеном дијелу Ирана најновији је примјер сложених мисија проналажења и извлачења војног особља које се нашло дубоко на непријатељској територији.

Амерички Си-Ен-Ен је, извјештавајући о акцији спасавања једног од два пилота авиона Ф-15, који је почетком мјесеца оборен изнад Ирана, случај упоредио са спасавањем такође америчког пилота Скота О'Грејдија који је "скинут" на подручју БиХ током рата у бившој Југославији.

- Један од најпознатијих био је спас америчког пилота Скота О'Грејдија, који се шест дана скривао у шумовитим брдима након што су његов Ф-16 обориле српске снаге изнад БиХ 1995. године. Чак и док се падобраном спуштао на земљу, О'Грејди је могао да види локалне снаге како јуре ка њему - навео је тај портал, подсјећајући и на његов интервју из 2015. године када се присјетио како је скинуо падобран, зграбио дио опреме за преживљавање и потрчао у шуму.

- И у року од неколико тренутака, имали смо људе који су пролазили поред мене. Прва двојица су били мушкарац и дјечак, удаљени свега око два метра - рекао је, између осталог, О'Грејди.

Батерија "Куб"

Крајем маја НАТО авиони су дејствовали по објектима и јединицама Војске Републике Српске (ВРС), па је, према записима, Главни штаб наредио команди ваздухопловства и противваздушне одбране (ВиПВО) да дејствује по авијацији НАТО-а која је изводила операцију кодног назива "Спријечити лет" још од средине 1992.

Једна самоходна ракетна батерија "Куб" била је неколико дана у "засједи" у рејону Кључа. НАТО авиони нису улазили у зону дејства. Команда ВиПВО је организовала премјештање батерије, јужније, у Бравско Поље изнад кога су редовно летјели авиони НАТО-а. У једном је 2. јуна био и пилот Скот О'Грејди.

Током ноћи између 29. и 30. маја батерија је извршила марш и запосјела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац, и тако направила засједу за долазеће авионе. Три дана је пратила летове авијације НАТО-а по подацима таласа обавјештавања без укључивања зрачења сопствених радарских система.

Поподне 2. јуна, када се пар ловаца Ф-16Ц приближио на 20 километара од ватреног положаја батерије, укључен је осматрачки, а по захвату вође пара и нишански радар. У том тренутку авиони су се удаљили иза Срнетица. Пошто гађање није било могуће, зрачење је искључено послије три, четири секунде. Исти пар авиона се након петнаестак минута поново приближио зони. Гађање је извршено са двије ракете. Прва је лансирана када је циљ био на 17 километара од ватреног положаја, а друга три секунде касније. Погодак и уништење циља било је, како пише у описима догађаја, на даљини од 15 и висини од 5,5 километара. Послије експлозије бојеве главе прве ракете циљ се располовио, а друга ракета је погодила један од дијелова авиона.

Пилот Скот О'Грејди је успио да се катапултира и падобраном спустио на око шест километара од олупина авиона.

Преживљавање

У интервјуу за Си-Ен-Ен 2015. присјетио се како је, када је слетио на тло, брзо са себе откинуо падобран, зграбио дио опреме за преживљавање и потрчао у шуму. Припадници Војске Републике Српске су покушавали да га пронађу, али безуспјешно. Кретао се ноћу, повремено покушавајући да путем радија позове помоћ. Борио се, како је истицао, са влагом, жеђу и глађу. Јео је мраве и биљке и пио воду коју је имао у свом пакету за хитне случајеве, све док му није понестала четвртог дана.

- Шесте ноћи успио је да успостави везу са авионом из ескадриле у којој је био, користећи позивни знак "Basher 52". Убрзо су четири хеликоптера маринаца кренула више од 80 миља дубоко у непријатељску територију. Око 40 других летјелица држало је стражу у близини за случај да Срби открију покушај спасавања - наводи Си-Ен-Ен, а преноси "Телеграф".

Спасиоци су га лоцирали сљедећег јутра док је трчао из шуме на пропланак, са пиштољем калибра 9 мм у руци у случају непријатељске ватре.

- Дрхтећи, гладан и дехидриран, О'Грејди је смјештен у хеликоптер, на који је пуцано док је узлетао - пише Си-Ен-Ен.

Хеликоптером је одвезен у базу у Италији, а у Америци је дочекан као херој, а примио га је лично тадашњи предсједник Бил Клинтон.

Обарање и спасавање пилота О'Грејдија је изазивало полемике у јавности. Једни су му замјерали што се расплакао на конференцији за штампу на носачу авиона, пошто је спасен, тврдећи да није био херој него преплашени зец. Други су тврдили да акција спасавања никако није могла да се одвија онако како је описано у медијима, између осталог и зато што О'Грејди није могао да јави спасиоцима гдје се налази. Према тврдњама ових других, он је предат Американцима послије договора са Ајфором.

Тај догађај био је повод за амерички филм "Иза непријатељских линија" који је снимљен 2001. године. Пилот је годину дана касније издао књигу у којој је описао своје преживљавање у природи. Добио је неколико војних признања, а војску је напустио 2001. и тад постао предузетник и консултант.

Скот О'Грејди постављен је прије неколико година за замјеника министра одбране са надлежностима за међународну безбједност.

Кацига у Бијељини

Генерал Живомир Нинковић, ратни командант ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске, предао је Музеју ВРС (у оснивању) у Бијељини експонате из рата деведесетих година, као и пилотску кацигу америчког капетана Скота О'Грејдија. Уз кацигу, приложио је и цијелокупни прибор за спасавање НАТО пилота, који је такође "заробљен" на мјесту приземљења, као и његове карте летења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.