Фото: Promo
| Braća Bajić/Jugoton Kroacija rekords
БЕОГРАД – Од Андрије Бајића, легенде српске народне музике, композитора, текстописца, виртуозног инструменталисте и вокалног солисте, који је свјетску славу стекао као члан чувеног дуета Браћа Бајић, опраштају се бројне колеге, сарадници, дискографске куће и поштоваоци.
Бајић је преминуо у Београду у 89. години, оставивши за собом једно од најбогатијих насљеђа српског изворног мелоса. Емотивним саопштењем од свог дугогодишњег сарадника опростила се и његова матична дискографска кућа "Југотон", данас "Croatia Records", подсјећајући да су се Браћа Бајић у њену историју уписала златним словима.
Браћа Бајић остала су упамћена као први извођачи у некадашњој Југославији чија је плоча са синглом "Марамица свиленица" премашила тада незамислив тираж од 100.000 продатих примјерака. Недуго потом постали су и први добитници престижне "Југотонове" награде "Златна птица", установљене управо након њиховог рекордног успјеха и милион продатих примјерака једног сингла.
Огласила се и дискографска кућа ПГП РТС, у чијим су издањима Браћа Бајић такође оставила дубок траг.
-Заједно са својим рођеним братом Томиславом, у оквиру легендарног дуета Браћа Бајић, Андрија је обиљежио читаву једну еру и постао синоним за аутентични шумадијски мелос - наведено је у саопштењу ПГП РТС-а.
Од свог колеге и пријатеља емотивним ријечима опростила се и пјевачица Нада Топчагић.
-Напустио нас је још један добар човјек, легенда наше музике и човјек који ми је био подршка од почетка каријере. Драги мој Андрија, никада те нећу заборавити и вјечно ћу ти бити захвална - поручила је Топчагићева.
Водитељ Жељко Стефановић опростио се на друштвеним мрежама подсјетивши да је Андрија Бајић био један од најпрепознатљивијих извођача изворне народне музике.
-Искрено ми је жао. Веже се човјек кроз године за оне са којима путује и ради исте или сличне послове. Посљедњи поздрав добром Андрији - написао је Стефановић.
Андрија је заједно са братом Томиславом чинио нераздвојан и култни музички дует. Родом из села Јабучја код Лајковца, браћа су током више од пет деценија стваралаштва самостално писала текстове, компоновала, свирала фрулу и изводила своје пјесме. Створили су велики број композиција и народних кола у духу традиционалног српског мелоса, а многа њихова ауторска дјела временом су постала толико прихваћена да их публика данас доживљава као изворне народне пјесме.
Били су и међу првим истинским амбасадорима српске народне музике у дијаспори. У времену када је српско исељеништво било далеко од отаџбине, њихове пјесме представљале су снажну везу са завичајем. Интерпретације композиција "Иде Миле лајковачком пругом", "Погледај де мала моја", "Ко то каже, ко то лаже" и многих других постале су непролазни стандарди народне музике.
Њихов музички израз истовремено је плијенио љепотом, духовитошћу и препознатљивим народним духом. Умјесто патетике, у пјесмама су често користили сатиру, хумор и коментар свакодневице.
У великом интервјуу за магазин "Недељник" Андрија Бајић је нагласио да њихова музика никада није имала политичку позадину.
Нисмо ми певали ни родољубиве ни националистичке песме. Ми смо певали народне песме. Сви су долазили. И Срби и Хрвати. И увек смо имали и једних и других. И у иностранству - рекао је Бајић новинару Бранку Росићу.
Због слободоумних текстова, сатире и наступа пред српским исељеницима широм свијета, Браћа Бајић често су се суочавала са цензуром и забранама емитовања на радију и телевизији. Послије повратка са наступа у иностранству имали су и озбиљне проблеме са тадашњим југословенским властима, а на Радио-телевизији Србије били су чак дванаест година под потпуним бојкотом.
Упркос огромној популарности, живјели су скромно и далеко од естрадног сјаја. Ни Андрија ни Томислав нису напуштали своје државне послове све до пензије. Андрија је радио као конструктор алата у предузећу "Борац", док је Томислав био шалтерски службеник у туристичкој агенцији "Путник".
Сам Андрија је сјећајући се њихових пјесама говорио да никада нису жељели да пјевају о кукању и безнађу.
-Ми нисмо вољели песме типа "куку мајко оставила ме дјевојка". Ударали смо бригу на весеље, а свјесни смо да смо можда некада и претјеривали у тим шалама и пародијама - говорио је Бајић.
Током каријере дуге пола вијека Браћа Бајић објавила су 43 сингл плоче и 28 лонг-плеј албума, а за архиву Радио Београда снимила су чак 120 трајних снимака.
Њихов допринос српској култури далеко превазилази музичку сцену. Томислав Бајић годинама је сакупљао више од 2.000 заборављених народних ријечи и израза, које је уступио Српској академији наука и умјетности, док су браћа иза себе оставила и приватну архиву са више од 12.000 оригиналних текстова изворних народних пјесама.
Као композитор, Андрија Бајић потписао је неке од најљепших пјесама народне музике, међу којима се издваја "Над извором врба се наднела", коју је прославила Силвана Арменулић. Браћа Бајић важила су и за врхунске школоване фрулаше, а њихово ауторско коло "Колубарски вез" већ деценијама представља неизоставан дио репертоара народних оркестара и фолклорних ансамбала.
Иза Андрије Бајића остало је непроцјењиво музичко и културно насљеђе. Његове композиције, фрулашке интерпретације и пјесме које су давно прерасле оквире естраде наставиће да живе као дио колективног памћења српског народа и један од најзначајнијих стубова изворног народног мелоса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.