Зоран Јелић објавио роман "Свјетла изнад Архангелска": Породични пут кроз вријеме и историју

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Zoran Jelić Фото: Promo | Zoran Jelić

БАЊАЛУКА - Талентовани књижевник, драматург и сценариста Зоран Јелић објавио је роман првенац "Свјетла изнад Архангелска", у издању београдског "Либрума", доносећи причу о породичној тајни, историјском памћењу и потрази за истином која главног јунака води од Београда и Марковца до далеког сјевера Русије.

У средишту романа налази се Растко Јанковић, чији се живот мијења након тајанственог позива и сусрета са досијеом некадашње тајне службе.

Оно што у почетку изгледа као необичан траг из прошлости постепено прераста у потрагу за скривеним дијеловима породичне историје. Пут којим Растко креће води га од Београда и Марковца до Архангелска, удаљеног града на сјеверу Русије.

Кроз његову потрагу Јелић отвара питања породичног насљеђа, историјског памћења и начина на који догађаји из прошлости настављају да утичу на животе нових генерација.

Од сценарија до романа

Роман "Свјетла изнад Архангелска" настао је из истоименог сценарија који је 2024. године изабран на конкурсу за развој дугометражног играног филма. Како објашњава Јелић, филмску причу проширио је у књижевну форму, отварајући више простора за унутрашњи живот ликова, њихове дилеме и емотивне посљедице суочавања са прошлошћу.

Прелазак из једне форме у другу није био толико захтјеван, јер сам управо и хтио да мој роман кроз поетску визуелност и атмосферу добије на аутентичности, то је био циљ. С друге стране, динамика коју носи сценарио такође је била неопходна како филмска визуелност, која у роману добија форму поетске визуелности, не би отишла у прејаку "дигресију" и преоптеретила читаоца. Мислим да сам направио добар баланс, што је на крају допринијело да изградим свој лични стил и печат када је прозно писање у питању - рекао је Јелић.

Иако је причу преточио у роман, Јелић није одустао од могућности да једног дана буде реализован и сценарио, свјестан кинематографске стварности у домаћим условима.

Историја као породично насљеђе

Роман отвара болна поглавља историје кроз судбину једног човјека. Ратна страдања, комунистичка репресија и породичне тајне остављају трагове који не нестају протоком времена, већ настављају да обликују животе генерација које долазе.

Расткова потрага зато није само покушај да се открију чињенице о прошлости, већ и лично суочавање са насљеђем које одређује његов идентитет и поглед на сопствени живот.

Лично суочавање са болном прошлошћу је увијек важно. Али за тако нешто је потребно да прође одређено вријеме, како би ствари могле да се посматрају са одређене дистанце и без пристрасности. Управо нова генерација која долази може да посматра ствари на тај начин. Приче о злочинима комуниста из Другог свјетског рата и послије тек од скоро, бар у јавној и медијској сфери, излазе на површину. Такође, оно мало прича о Голом отоку што се могло видјети у југословенским филмовима било је идеолошки цензурисано - рекао је Јелић.

Аутор истиче да је свјестан могућности да његов приступ буде оцијењен као ревизионистички, али наглашава да је његов циљ умјетничко трагање за истином, а не заступање идеолошких агенди.

Причу инспирисали стварни догађаји

Јелић наводи да је стварању романа претходио исцрпан истраживачки рад, јер се прича заснива на породичном искуству, али и на стварним историјским догађајима.

Мој роман, односно сценарио, бави се страдањем једне породице у одређеној епохи, тако да је за то био потребан исцрпан истраживачки рад. Први дио приче је инспирисан стварним догађајима који су се десили у мојој породици, а други дио приче је директно инспирисан догађајима из живота нашег академика и писца Драгослава Михаиловића.

Како додаје, управо спајање личног и историјског искуства било је основа за изградњу приче која се бави посљедицама једне епохе.

Када се све то узме у обзир, мој роман може једино да уради супротно, да сруши идеолошку индоктринацију једне епохе, прије него да буде оптужен за ревизионизам, иако сам свјестан да ће бити одређен број људи који би то хтјели - рекао је Јелић.

Књига "Свјетла изнад Архангелска" има 116 страна и објављена је у меком повезу.

Од драматургије до прозе

Зоран Јелић рођен је 1989. године у Бањалуци. Дипломирао је драматургију на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци, гдје је радио као драматург и глумац у Бањалучком студентском позоришту, учествујући у бројним представама и на међународним фестивалима.

Поред сценаристике и писања за филмске и телевизијске форме, Јелић планира да настави да се бави прозним писањем. Поред књижевног и филмског стваралаштва, аутор је и популарног пројекта "Иза разгледнице" на "ТикТоку" и "Инстаграму", у којем доноси кратке документарне приче о мање познатој историји Бањалуке.

Бранислав Предојевић Уредник рубрике култура

У новинарству је, на пословима новинара и уредника, од 1997. године. У „Гласу Српске“ ради од 2021. године. Ужа област култура.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.