Отиша је Зоран Јакшић, скромни мајстор фантастике

ПАНЧЕВО - Преминуо је Зоран Јакшић (1960-2025), један од најпознатијих српских писаца научне фантастике, али и успјешан преводилац и прије свега научник.

Током каријере објавио је више од 80 наслова фантастике и научне фантастике. Јакшић се наводи као један од неколико по квалитету најистакнутијих српских СФ писаца, а његову прозу карактерише изражена зачудност, као један од круцијалних елемената фантастике. Прва објављена књига је била "Крадљивци универзума" (1987, новосадски Дневник), која је проширено издање имала десет година касније у "Поларису".

Роман "Северњак" објављен је 1996. у едицији "Знак сагите", да би ново издање било уприличено 2008. у оквиру "Еверест медија". Такође су му објављене збирке прича "Никадорски ходочасник" (1992, Знак сагите), "Министарство сенки" (2008, Тардис) и "Краљеви" (2009, Тардис).

Роман "Крадљивци универзума" носилац је награде "Лазар Комарчић" и награде Српског друштва за научну фантастику за СФ роман године. Неколико новела такође је добило награду "Лазар Комарчић". Међу најуспјешније спадају "Дубрава" (Монолит 6), "Јека" (Тамни вилајет 2) и "Бездан" (Знак сагите). Током деведесетих година био је најуспјешнији писац на конкурсима "Знака сагите". Са енглеског је превео тридесетак романа књижевне фантастике и СФ-а, као и већи број дужих и кратких прича. Међутим, оно по чему ће у домену СФ преводилаштва остати прије свега упамћен јесте његов рад на култној пенталогији "Аутостоперски водич кроз галаксију" Дагласа Адамса.

Он је био и први гост у радио-емисији "Поглед из свемирског брода", 20. марта 1992. године, поводом побједничке приче "Јека" на другом конкурсу "Знака сагите". Када је ријеч о његовој професионалној каријери, докторирао је на Електротехничком факултету у Београду. Био је научни савјетник Института за хемију, технологију и металургију и професор на Електротехничком факултету у Београду. Бавио се истраживањем области нанотехнологија (нанофотоника) и микросистема. Оснивач је прве српске групе посвећене плазмоници и метаматеријалима. Објавио је више од 300 научних публикација, од тога преко 70 чланака у међународним научним часописима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.