Здравија храна поскупљује производњу

БАЊАЛУКА - Употреба појединих адитива у храни у Српској могла би бити знатно ограничена предложеним измјенама прописа којима се домаћа правила усклађују са европским, а док произвођачи не очекују веће потешкоће у прилагођавању, ипак упозоравају да прелазак на природну производњу, без конзерванса, може донијети веће трошкове и краћи рок трајања намирница.

Измјене и допуне Правилника о прехрамбеним адитивима, које је припремило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, тренутно су на јавним консултацијама. Предложеним измјенама прецизније се уређује употреба адитива у храни, а посебно ограничења за поједине боје и конзервансе. Тако се за тврде и полутврде сиреве предвиђа смањење дозвољене количине нитрата са 150 на 75 милиграма по килограму, док се за титан-диоксид, бијелу боју која се користи у прехрамбеној индустрији, наводи да није одобрен за употребу у храни, али се може користити у лијековима према посебним прописима. Правилником се уређује и означавање карагенана и пектина када се користе са шећером као носачем.

Помоћник министра пољопривреде Саша Лалић истакао је да су измјене правилника усмјерене на усклађивање домаћих прописа са европским стандардима, уз очување конкурентности произвођача и заштиту потрошача.

- Основни циљ је да се обезбиједи ефикасно функционисање унутрашњег тржишта, висок ниво заштите потрошача и поштен начин трговине храном. Министарство, осим што прати различите видове производње, има обавезу да води рачуна и о свим потрошачима - рекао је Лалић за "Глас".

Он је истакао да је правилник из 2020. године већ уређивао ову област, али да се предложеним измјенама ажурирају захтјеви за употребу адитива у складу са развојем европске регулативе. Према његовим ријечима, усклађивање је важно и за домаће произвођаче који желе да буду конкурентни на ширем тржишту, али и за увозникe који производе пласирају у складу са европским прописима.

Да је производња хране без додатих адитива могућа, али да захтијева другачији приступ и носи одређене трошкове, сматра власник билећке мљекаре "Пађени" Ненад Вукоје, који каже да њихови производи не садрже додате боје и конзервансе.

- Радимо на природан начин и тако смо се представили на тржишту, што се показало успјешним. Подржавамо овакву одлуку, јер сматрамо да је позитивна и за грађане и за произвођаче који желе да праве природне производе, без вјештачких боја и адитива - рекао је Вукоје.

Он је додао да проналажење природних алтернатива може представљати изазов, али да је њиховој мљекари лакше јер се ослања искључиво на кравље млијеко и производњу на природној основи. Ипак, како је нагласио, код производа без додатих конзерванса рок трајања може бити краћи, због чега је неопходно пажљиво планирати производњу и пласман.

- Када је ријеч о природним производима, рок трајања није једино мјерило. Важно је да производ буде квалитетан и хигијенски исправан. Такав начин производње јесте скупљи, а краћи рок трајања може донијети и веће трошкове - објаснио је Вукоје.

Предложене измјене не би требало да представљају значајнији проблем ни за домаћу прехрамбену индустрију. Власник компаније "Крајина клас", у оквиру које послује ланац пекара "Мања" Саша Тривић рекао је да се домаћи произвођачи већ прилагођавају европским захтјевима, посебно што значајан дио сировина набављају из Европске уније.

- Ако је ријеч о усклађивању са Европом, не очекујем неке веће проблеме. И наша индустрија, као и произвођачи сировина од којих зависимо, већ се прилагођава тим правилима, тако да ово није нешто сасвим ново - рекао је Тривић.

Он је навео да се у пекарској индустрији посљедњих седам до осам година мијења приступ употреби појединих додатака, те да се све више користе друга технолошка рјешења. Према његовим ријечима, боје се у пекарским производима ријетко користе, а у колачима и тортама састојци попут боја или конзерванса углавном долазе из употријебљених сировина, као што су чоколада и маргарин, док се конзерванси могу наћи у појединим производима са дужим роком трајања.

Љекар породичне медицине Милијана Станковић сматра да је смањење употребе адитива у храни пожељно, посебно због великог броја различитих супстанци које се свакодневно уносе путем индустријски прерађених производа. Она је нагласила да се адитиви користе у прописаним количинама и да њихова употреба подлијеже регулативи, али да је питање могућих реакција организма на различите комбинације супстанци важно за даље праћење.

- Појединачни адитиви, у количинама које су прописане, не сматрају се опасним само зато што су присутни у храни. Међутим, постоји велики број различитих додатака и не можемо унапријед знати како ће свака њихова комбинација дјеловати на сваког појединца. Код осјетљивих особа могу се јавити алергијске реакције или нетолеранција, због чега је важно радити на смањењу употребе адитива - рекла је Станковићева.

Савјет

Када је ријеч о свакодневним навикама, Милијана Станковић савјетује разноврсну исхрану, више свјежег воћа и поврћа, свјежег меса и оброка припремљених код куће, уз умјерену конзумацију индустријски прерађене хране.

- Не можемо у потпуности избјећи све додатке у храни, али можемо да водимо рачуна о томе шта једемо. Треба смањити унос месних прерађевина, слаткиша и кондиторских производа, а исхрану заснивати на разноврсним и што мање прерађеним намирницама. Када год смо у прилици, добро је бирати домаће производе и подржати домаћу производњу - поручила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.