Грађевинарство у Српској губи замах: Пала потражња за становима

БАЊАЛУКА - Смањена потражња и високи трошкови градње довели су до тога да тржиште некретнина у Српској уђе у неизвјеснију фазу, што потврђује драстичан пад броја издатих грађевинских дозвола и планираних станова који, према оцјени упућених, најављује озбиљно успоравање грађевинског сектора, али не и појефтињење квадрата.

Према подацима Републичког завода за статистику, број издатих грађевинских дозвола у септембру ове године био је мањи за 23,4 одсто у односу на исти мјесец лани, док је у поређењу са просјечним бројем дозвола издатих током 2025. године забиљежен пад од 31,4 одсто. Истовремено, број станова предвиђених за градњу у септембру ове године смањен је за 18,2 одсто у односу на септембар 2025, односно за 35,4 одсто у односу на просјек претходне године. Ови подаци указују на слабљење инвестиционе активности, а питање је да ли ће се такав тренд одразити и на понуду станова, динамику изградње и будуће цијене некретнина.

Саво Ерић из сектора грађевинарства Уније послодаваца Републике Српске сматра да су слабија куповна моћ становништва, незаинтересованост дијаспоре за куповину некретнина и одлазак домаће радне снаге међу главним разлозима успоравања активности у грађевинском сектору.

- Куповна моћ становништва у Републици Српској све је мања, а ни дијаспора није довољно заинтересована за куповину. Уз то, нисмо створили све услове да људи који имају капитал улажу овдје и пропустили смо неке прилике – рекао је Ерић.

Он је указао на то да је велики број грађевинских радника отишао у иностранство, што отежава организацију посла, повећава трошкове и утиче на квалитет извођења радова. Додатни проблем представља ангажовање страних радника, које прате бројне административне процедуре.

Ерић сматра да су за покретање новог таласа градње неопходни повољнији услови кредитирања, већа подршка банкарског сектора и заустављање одлива становништва.

- Они који су већ започели градњу вјероватно ће завршити планиране објекте, али очекујем да ће наредне године бити мање планова за нове пројекте. Када је ријеч о цијенама, не очекујем њихов пад јер расту трошкови струје, горива и радне снаге - навео је Ерић.

Сличну слику тржишта описује и економиста Зоран Павловић, који указује на то да се купци све теже одлучују на задуживање и куповину некретнина у условима политичке и економске неизвјесности.

- Нисам продао ниједан од три стана која су ми преостала у посљедња три мјесеца. Људи чекају да виде како ће се развијати политичка ситуација и какве ће бити одлуке нових власти на нивоу БиХ и ентитета. Када је будућност неизвјесна, људи не желе да улазе у ризик, узимају кредите и преузимају дугорочне обавезе - рекао је Павловић.

Он додаје да се проблем не своди само на опрез купаца, него и на све већи раскорак између цијена некретнина и финансијских могућности грађана. Трошкови рада расту, а поскупљење горива повећава и цијену транспорта грађевинског материјала, што се постепено преноси на коначну цијену станова. Истовремено, примања становништва не прате тај раст, због чега дио потенцијалних купаца одустаје од куповине или је одлаже.

Таква ситуација утиче и на инвеститоре, који све опрезније улазе у нове пројекте, чекајући да се постојећи станови продају и да добију јаснију слику о будућој тражњи.

Павловић сматра да би евентуално појефтињење некретнина могло бити ограничено на појединачне случајеве, односно на инвеститоре који желе да заврше започете пројекте и продају преостале станове. Значајнији пад цијена, како оцјењује, није извјестан јер су и даље високи трошкови изградње, од материјала до радне снаге.

- Они који имају довољно сопственог капитала лакше ће завршити започете објекте, док ће инвеститори који се ослањају на кредите и новац купаца бити у знатно тежој позицији. Ако продаја успори, а трошкови наставе да расту, реализација пројеката биће све компликованија - упозорио је Павловић.

Успоравање грађевинске активности, према његовим ријечима, не би се одразило само на инвеститоре и тржиште станова, него и на ширу привреду, с обзиром на то да грађевинарство ангажује велики број повезаних дјелатности, од произвођача и продаваца грађевинског материјала до превозника и произвођача бетона.

Мањи обим радова значио би слабији промет у тим дјелатностима, а посљедично и мање приходе од пореза на додату вриједност. Због тога би, истакао је он, наставак негативних кретања у грађевинарству могао представљати додатни притисак на привредну активност у цјелини.

Цијена

Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна цијена завршених и продатих нових станова у Српској у другом тромјесечју ове године износила је 3.193 КМ по квадратном метру.  Традиционално, највећи финансијски терет подносе купци некретнина у Бањалуци и Требињу, гдје се вриједност стамбеног простора већ одавно мјери хиљадама марака изнад републичког просјека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.