Увоз у БиХ поново надмашио све досадашње

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Увоз у Босну и Херцеговину је за осам мјесеци ове године износио 20,84 милијарде КМ, пише у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ) који су достављени "Независним новинама".

У подацима стоји да је у осам мјесеци прошле године увоз био 20,22 милијарде КМ. Ово значи да је увоз за годину дана повећан за око 620 милиона КМ.

Са друге стране, током осам мјесеци ове године извезено је производа у износу од 11,5 милијарди КМ.

У осам мјесеци прошле године у иностранство је пласирано наших производа за 10,95 милијарди КМ, што значи да је и извоз повећан за око 550 милиона КМ.

Када су у питању државе, највише робе је извезено у Хрватску за око 2,05 милијарди КМ, али и из ове земље је у БиХ дошло највише производа, и то скоро дупло више, за 3,89 милијарди КМ.

Након Хрватске, у Њемачку смо извезли највише производа и то за 1,65 милијарди КМ, па у Србију за 1,23 милијарде КМ.

Када је у питању увоз, након Хрватске, највише производа смо увезли из Србије, за 2,8 милијарди КМ, па Словеније за 1,73 милијарде КМ.

У подацима УИО БиХ стоји да, када су у питању царинске тарифе, за осам мјесеци ове године је највише дошло минералних горива, минералних уља и производа њихове дестилације, битуменских материја и минералних воскова за износ од 2,46 милијарди КМ.

Слиједи увоз нуклеарних реактора, котлова, машина, те апарата и механичких уређаја и њихових дијелова за 1,83 милијарде КМ, затим возила, осим жељезничких или трамвајских возила, њихових дијелова и прибора за 1,76 милијарди КМ.

Извезено је највише електричних машина и опреме и њихових дијелова, апарата за снимање или репродукцију звука, телевизијских апарата за снимање или репродукцију слике и звука, као и дијелова и прибора за те производе за 1,05 милијарди КМ.

Нуклеарних реактора, котлова, машина, апарата и механичких уређаја и њихових дијелова је "отишло" за око 916 милиона КМ, а намјештаја, носача мадраца, опреме за кревете и сличних производа (мадраци, јастуци и слични пуњени производи) и другог за око 770 милиона КМ.

Игор Гавран, економски аналитичар, казао је да је овакав омјер извоза и увоза, вриједносно гледано,  неодржив и економски погубан, јер исцрпљује економију и значи константан енорман одлив новца.

"Међутим, велики дио увоза се односи на производе које сами не производимо (нафтни деривати, природни плин, моторна возила, електроника, разна опрема, па и јужно воће) и од којих само за неке бисмо у будућности могли развити домаћу производњу. На примјер, имамо залихе нафте и плина које не истражујемо и не користимо, имамо рафинерију нафте која не ради, имамо потенцијал за развој производње опреме и електронике, моторна возила смо производили раније, па се и та производња може развити", објашњава Гавран за "Независне новине".

Он истиче да нема никаквих конкретних планова за тако нешто, па је врло упитно хоћемо ли на овај начин икада или бар у догледној будућности замијенити увоз.

"С друге стране, јако велики дио увоза се односи на оно сто нам апсолутно није потребно јер и сами производимо или лако и брзо можемо повећати производњу (прије свега пољопривредни и прехрамбени производи, намјештај, грађевински материјал и слично) и то бисмо могли релативно брзо смањити на минимум или потпуно окончати. Прије свега би домаћи потрошачи куповином домаћих и избјегавањем увозних производа могли направити највећу разлику. Ипак, наша највећа прилика за промјену стања и смањење дефицита, а идеално и прелазак у зону суфицита је повећање извоза. Наш извоз је и обимом и структуром далеко испод наших потенцијала и у великом броју сектора имамо реалног основа за улагања и повећање производње и извоза. Инфлација такођер игра улогу, али и чињеница да су наше извозне цијене углавном јако ниске, па чак и када имамо значајан извоз одређене робе продајемо је јефтино, а такву исту робу у увозу скупо плаћамо", закључио је Гавран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.