Новца све више, али новчаници нису пунији

САРАЈЕВО - Кроз платне системе у БиХ за осам мјесеци ове године прошло је око 140 милијарди марака, што је за 9,5 одсто више него у истом периоду лани, док је број трансакција повећан свега 2,7 одсто. Иако то показује да се обављају плаћања веће вриједности, бројке саме по себи не значе да грађани имају више новца.

Према подацима Централне банке БиХ, за осам мјесеци обављено је око 37,52 милиона платних трансакција, укупне вриједности 140,04 милијарде марака.

Шта значи да се више новца врти?

Једноставно, новац прелази са једног рачуна на други. Када грађанин плати продавници, продавница добављачу, а добављач радницима или другој фирми, свака уплата представља нову трансакцију. Зато исти новац током времена може учествовати у више плаћања. У укупној статистици, осим свакодневних куповина и плаћања рачуна, налазе се и велике пословне и међубанкарске трансакције.

Број трансакција повећан је 2,7 одсто, а њихова вриједност 9,5 одсто. Један од могућих разлога су и више цијене. Ако је роба која је прошле године коштала 100 марака сада 110, за исту куповину потребно је издвојити више новца. На раст вриједности трансакција утичу и веће плате, већи пословни промет и веће појединачне уплате. Из ових података зато није могуће издвојити један разлог за раст.

Трансакције

Највећи дио укупне вриједности односи се на систем бруто поравнања у реалном времену (БПРВ), који служи за извршавање платних трансакција веће вриједности и хитна плаћања између банака. За осам мјесеци преко БПРВ-а обављено је око 1,29 милиона трансакција, укупне вриједности 120,83 милијарде КМ. Број трансакција повећан је 7,7 одсто, а њихова вриједност десет одсто. Ова разлика показује да БПРВ обухвата знатно мањи број, али много веће трансакције.

За животни стандард ипак није пресудно колико новца прође кроз банкарски систем, већ колико грађанима остане након што плате храну, становање, струју, гориво и остале трошкове. Ако плата расте, али расту и цијене, већи номинални износ на рачуну не мора значити и већу куповну моћ.

Зато 140 милијарди марака говори о обиму плаћања у економији, али не и о богатству грађана. За породични буџет важнија је разлика између онога што се заради и онога што се потроши. Банкарски промет, дакле, расте. Питање је колико од тог раста осјети просјечна породица. А одговор на то не даје бројка од 140 милијарди марака, већ однос прихода и трошкова живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.