Привреда
Фото: Агенције
ЛОНДОН - Нафта која је прешла психолошку границу од 100 долара по барелу поново је упалила црвене лампице у Европи, јер се поскупљење енергената све снажније прелива на трошкове транспорта, производње и живота, док продужавање рата на Блиском истоку повећава ризик од новог инфлаторног таласа и успоравања привреде.
Брент је 15. септембра премашио 107 долара по барелу, док су поремећаји у снабдијевању, прекиди на важним транспортним правцима и напади на енергетску инфраструктуру појачали страховања од дужег периода високих цијена. Посебно је изложена Европа, која у великој мјери зависи од увоза енергената и осјетљива је на сваки нови скок цијена нафте, гаса и деривата.
Енергетски шок
Компаније у почетку могу да апсорбују дио виших трошкова горива, али та могућност није неограничена. Уколико високе цијене нафте и дизела потрају, већи трошкови транспорта и производње постепено се уграђују у цијене хране, индустријских производа и услуга. Енергетски шок тако се са бензинских пумпи преноси на готово цијелу привреду, од пољопривреде и прехрамбене индустрије до трговине и услуга.
Управо тај ефекат сада све више забрињава европске монетарне власти. Европска централна банка је 10. септембра повећала све три кључне каматне стопе за 25 базних поена, подигавши депозитну стопу на 2,50 одсто. Као један од разлога навела је наставак инфлаторних притисака повезаних са сукобом на Блиском истоку. Сам раст цијена нафте не може се спријечити каматама, али централне банке настоје да спријече да се поскупљење енергената прелије на шири круг производа, услуга и зарада.
Пројекције ЕЦБ-а
Нове пројекције ЕЦБ-а показују размјере ризика. У неповољном сценарију, са цијеном нафте око 100 долара по барелу и гасом од око 75 евра по мегават часу у посљедњем кварталу године, инфлациони притисак у еврозони могао би остати знатно изнад циља од два одсто. Основна пројекција предвиђа просјечну инфлацију од три одсто у 2026. години. Посебну пажњу привлаче и рафинеријске марже, односно разлика између цијене сирове нафте и цијене деривата. ИЕА наводи да су рафинеријске марже у Атлантском басену достигле рекордне нивое усљед мањка деривата и смањених залиха.
За Европу је проблем већи од саме цијене барела. ИЕА процјењује да би глобална понуда нафте ове године могла бити мања за 5,7 милиона барела дневно у односу на прошлу годину, док је извоз дизела и гасног уља из земаља Залива и Русије у августу био за 1,6 милиона барела дневно мањи него у фебруару. То је посебно важно јер дизел није само гориво за аутомобиле. Од њега зависе камионски превоз, пољопривреда, грађевинарство, дио индустрије и логистика. Када поскупи, већи рачун најприје плаћају превозници и предузећа, а затим дио трошка стиже до потрошача кроз више цијене робе.
БиХ
Оно што је за велике европске економије макроекономски проблем, за Балкан се много брже претвара у питање кућног буџета. Земље региона снажно зависе од увоза нафте и деривата, а велики дио робе до потрошача стиже друмским транспортом.
У Бањалуци су се средином септембра цијене горива кретале од 3,55 до 3,59 марака по литру. Поједини стручњаци упозоравају да би, ако се висока цијена барела задржи, дизел у БиХ могао прећи четири марке. Ријеч је о процјени која зависи од даљег кретања цијене сирове нафте.
За БиХ је проблем утолико израженији јер домаћа привреда и становништво не могу битније утицати на свјетску цијену сирове нафте. Њен раст локално плаћају превозници, предузећа и домаћинства, док већи трошкови транспорта додатно сужавају простор за очување животног стандарда и конкурентности домаћих произвођача.
Залихе
Нафтни шок додатно појачава чињеница да се смањују могућности за надокнађивање изгубљених количина. Сукоб на Блиском истоку ушао је у седми мјесец, а напади на саудијску енергетску инфраструктуру и прекид рада нафтовода Исток Запад додатно су закомпликовали снабдијевање. Проблем представљају и залихе. ИЕА наводи да су глобалне залихе нафте само у августу смањене за око 95 милиона барела, док су од фебруара укупно смањене за око 507 милиона барела.
Посебну забринутост изазива приближавање зимске сезоне, када традиционално расте потражња за енергентима. Уколико високе цијене нафте потрају, притисак неће бити ограничен само на гориво. Скупљи транспорт и енергија додатно ће оптеретити пољопривреду, индустрију и трговину, док ће домаћинства осјетити удар кроз више трошкове свакодневног живота.
Гас
За европске потрошаче посебан проблем представља и гас. ЕЦБ је у неповољном сценарију за крај године рачунала са цијеном од око 75 евра по мегават часу. То показује да се енергетски удар више не може посматрати само кроз цијену барела. За Балканске зенмље, а међу којима је и БиХ, то је посебно неповољна комбинација.
Виши трошкови горива, транспорта и енергије долазе у економије које имају мањи простор за апсорбовање новог таласа поскупљења. Зато барел од 100 или више долара више није само питање берзанских графикона. Његова цијена може се, са одређеним временским закашњењем, појавити на рачунима за храну, превоз и друге производе и услуге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
