Шта откривају најновији подаци о робној размјени Српске са остатком свијета

БАЊАЛУКА - Најзначајнији спољнотрговински партнер Републике Српске посљедњих неколико деценија је Србија, а тако је било и током ове године, у првих седам мјесеци, те је остварена робна размјена у вриједности од 665,3 милиона евра, што чини готово петину укупне вриједности увоза и извоза Српске у поменутом периоду.

На другом мјесту ове листе, према подацима Завода за статистику Републике Српске, налази се Италија са 475 милиона евра, а на побједничком постољу је и сусједна Хрватска са износом од 433 милиона. Некадашња локомотива привредног развија Европе Њемачка налази се тек на четвртом мјесту (359), а иза ње је одмах Словенија (293), те моћна и велика Кина (220) и Аустрија (205).  Ту су још и Црна Гора, Пољска, Мађарска, Турска и Француска, али се размјена робе са  овим државама креће у вриједности од 60 до 100 милиона евра. Интересантно, на овој листи налази се и Бразил, с којим Република Српска остварује робну размјену у вриједности од 30 милиона евра, али се углавном ради о увозу, јер преко баре, пут Јужне Америке одлази само 140.000 евра вриједна роба. 

Сличан негативни салдо је и са Кином. Однос увоза и извоза изразито је неповољан, јер од 220 милиона евра, колико износи вриједност робне  размјене са овом највећом и најмногољуднијом земљом на свијету, тек око 3,1 милион евра се односи на извоз и он је током ове године дупло мањи у односу на исти период прошле.   

Ипак, није све тако црно, јер има и држава с којима Република Српска има позитиван салдо. То је, прије свега, у случају Хрватске, Словеније, Аустрије и Црне Горе, гдје је тај однос робне размјене потпуно другачији, јер је вриједност извоза већа од увоза. Та "позитива" је посебно изражена у случају сусједне Хрватске, из које смо увезли 147,8 милиона вриједну робу, а извезли чак 284,2 милиона евра.  

Када је у питању структура ове робне размјене Републике Српске са  остатком свијета, као и ранијих година највише се увозило индустријске робе и сировина, хране и робе за широку потрошњу, али и електричне енергије. Оно што забрињава јесте да је у првих седам мјесеци ове године увезено више струје него што је извезено, и та разлика износи око 50 милиона евра.   

Оно што упада у очи, али и дјелимично охрабрује, јесте чињеница да је извоз у првих седам мјесеци ове године повећан за 7,3 одсто у односу на исти период 2024, али је једним дијелом повећан и увоз за 3,6 одсто. Упоређујући остале податке, односно правећи паралеле између ове и прошле године, најзанимљивији податак јесте да је дошло до пада извоза, али и увоза из Њемачке. Збирно гледајући, то износи чак око 66 милиона евра. 

Оно што је забрињавајуће је чињеница да је извоз у ову некада моћну државу пао за чак 30 милиона евра, што је за омалену привреду, каква је Република Српска, велики ударац, али и открива да је привреда ове европске локомотиве у све већим проблемима те да би овдашњи произвођачи требало што прије да пронађу и друга алтернативна тржишта, поред досадашњег европског, на која би могли да  пласирају своје производе и обезбиједе опстанак, а онда и даљи просперитет. 

Увоз и извоз

Када се подвуче црта, обим робне размјене Републике Српске са иностранством у првих седам мјесеци ове године износио је 3,82 милијарде евра, од чега се на извоз односило 1,59 милијарди а на увоз 2,23. Гледано "блоковски", највише се трговало са земљама Европске уније. Из наведеног може се видјети да је дефицит 647,6 милиона, односно да је покривеност увоза извозом била око 71  одсто. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.