Србија има неискориштен потенцијал извоза смрзнутог воћа

БЕОГРАД – За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лијекове 60 милиона долара, показала је анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Србије.

Ову анализу спровео је НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдијевања за унапређење конкурентности“, а како је саопштено из НАЛЕД-а, анализом су издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75 одсто укупног робног извоза Србије у 2025. години.

Анализа је рађена с циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене промјенама у међународној трговини.

Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хљеб, пецива, колачи и кекс, гдје има простора за додатних 40 милиона долара извоза на свјетско тржиште.

Слиједе свјеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намјештај са 32 милиона долара.

Препарати за уљепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона.

Анализа је показала да је на тржишту Европске уније (ЕУ) искоришћено тек око 43 одсто процијењеног потенцијала посластица од шећера и 46 одсто препарата за уљепшавање и шминку.

Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на којем за смрзнуте малине и купине постоји додатни процијењени потенцијал од 55 милиона долара.

Консултант НАЛЕД-а Радован Кастратовић истакао је да је, како би се процијењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама неопходно обезбиједити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтјевима одрживости.

„За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вриједности попут смрзнутих малина, предлажемо намјенску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима. Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца“, рекао је он другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“, коју организују Привредна комора Србије и Институт економских наука.

Иако ЕУ представља кључно тржиште за извознике из Србије, анализа указује и на значајне могућности за пласман производа на другим тржиштима.

За смрзнуто воће препознате су прилике у Њемачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству.

За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хљеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и БиХ, Црна Гора и Сјеверна Македонија.

Потребу за ширењем базе производа и купаца потврђује податак да електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови дијелови заједно остварују око 30 одсто укупног извоза Србије.

Таква структура повећава изложеност промјенама у европској индустрији, нарочито аутомобилској.

Препоручује се подршка технолошком унапређењу домаћих малих и средњих предузећа како би постала сертификовани добављачи великих система, укључила се у производњу сложенијих компоненти и стварала већи дио додате вриједности у земљи.

Посебну пажњу захтијева металска индустрија, која је у ЕУ 2025. године извезла робу вриједну 1,62 милијарде евра, а чак 90 одсто вриједности извоза обухваћено је ЦБАМ режимом.

Додатне изазове представљају висока зависност од европског тржишта, трговинске мјере ЕУ, као и растући захтјеви у области одрживости.

„Зато препоручујемо формирање намјенског фонда за подршку извозницима погођеним ЦБАМ-ом и новим еколошким захтјевима, који би подржао улагања у чистије технологије. Малим и средњим предузећима потребно је олакшати приступ зеленом финансирању кроз кредитне гаранције и комбиновање јавних и приватних извора средстава“, рекао је Кастратовић.

Додао је да је, уз то, неопходна системска стручна подршка за мјерење емисија и извјештавање, уз приступачне дигиталне алате и размјену података између институција, како фирме исте податке не би достављале више пута.

Тако би се, према његовим ријечима, смањили трошкови усклађивања и домаћим добављачима олакшао пут ка међународним ланцима снабдијевања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.