Мањак стручњака кочи бржи развој привреде

БАЊАЛУКА - Убрзана дигитализација и примјена вјештачке интелигенције (АИ) мијењају начин пословања предузећа, повећавају продуктивност и отварају нове могућности за развој, али истовремено пред привреду Српске постављају изазов како привући и задржати квалитетне ИТ стручњаке.

Према подацима Републичког завода за статистику, у овој години ИТ стручњаке запошљавало је 15,3 одсто предузећа, што је за 0,9 процената мање него годину раније. Ипак, 58 одсто предузећа имало је тешко попуњива радна мјеста за ове кадрове током 2025. године, док је тај удио у 2024. износио 65,2 одсто. Истовремено, властити веб-сајт имало је 64,2 одсто предузећа, а 40,5 одсто плаћало је услуге клауд сервиса, што указује на све већу заступљеност дигиталних рјешења у пословању.

Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић истиче за "Глас" да дигитални алати и АИ значајно мијењају динамику пословања те да се данас многи послови могу обављати виртуелно, са било које локације, изузев оних који захтијевају физичку инфраструктуру, попут сервера.

АИ УТИЦАЈ

Он подсјећа на то да је недостатак ИТ стручњака био изражен и у Српској и у свијету, али сматра да ће АИ највише утицати управо на ову професију, због чега би се у будућности могао појавити и вишак одређених кадрова. Ипак, они који се на вријеме преквалификују и усмјере на одржавање система и друге послове имаће прилику да се прилагоде промјенама.

Шкребић наводи да многи послодавци већ користе АИ за анализе и припрему дописа те да су ефекти на продуктивност у појединим пословима изузетно велики.

- У неким случајевима продуктивност се повећава пет, шест, па и седам пута. Предузећа која се не буду прилагођавала изгубиће конкурентност, јер привреда брзо прихвата промјене које доносе већу ефикасност или отварају простор за нове идеје - указао је Шкребић.

Он додаје да је интернет већ широко заступљен у пословању, али да није сигуран колико су предузећа заиста прихватила вјештачку интелигенцију. За њену правилну примјену, како истиче, потребни су обука и знање о томе како поставити задатке и искористити могућности ових алата.

ПОТРАЖЊА

Секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије при Привредној комори РС Слободан Драгићевић сматра да потражњу за стручњацима додатно повећава развој клауд технологија и сајбер-безбједности. Међутим, недостатак ИТ кадрова у предузећима из других дјелатности често је посљедица услова рада и великих разлика у платама у односу на специјализоване ИТ компаније.

- ИТ фирме нуде боље зараде, више прилика за усавршавање и рад на новим технологијама, док су стручњаци у другим секторима често недовољно вредновани, немају довољно прилика да учествују у доношењу одлука и њихово знање се своди на рјешавање техничких проблема - објашњава он.

Драгићевић истиче да дио стручњака зато одлази у министарства, јавне установе или друге системе у којима постоји већа група ИТ кадрова, могућност размјене знања и професионалног напредовања, али и бољи услови рада. Посебно је важно, наглашава, да послодавци ИТ стручњаке укључе у планирање и доношење одлука те им омогуће да предлажу технолошка рјешења, умјесто да буду изоловани и сведени искључиво на техничку подршку.

- ИТ стручњаци не треба да буду смјештени у неку просторију и да само рјешавају техничке проблеме. Њихово знање мора бити дио пословних одлука, јер управо они могу да предложе рјешења која ће унаприједити рад предузећа - поручује Драгићевић.

Он додаје да млађе генерације имају све мање стрпљења за лоше услове рада и да лакше мијењају послодавце у потрази за бољим примањима и могућностима напредовања. На одлуку о промјени посла утичу и раст трошкова живота и рјешавање стамбеног питања, због чега послодавци морају више пажње посветити задржавању квалитетних кадрова.

- Проблем је и то што поједини стручњаци, због недовољно добрих примања, раде на више радних мјеста, што се може одразити на њихов учинак и посвећеност послу - казао је Драгићевић, нагласивши да се морају вредновати стварно знање и компетенције запослених, а не само формалне квалификације.

Према његовим ријечима, Српска тренутно има довољно стручњака за постојећи обим и врсту пословања, али да ће развој технологије и глобализација захтијевати све више и квалитетније обучених кадрова.

ФАКУЛТЕТИ

Слободан Драгичевић сматра да је неопходно повећати број студената који завршавају техничке и информатичке студијске програме те убрзати прилагођавање високог образовања потребама привреде.

- Факултети су често инертни када је ријеч о промјенама и увођењу нових студијских програма. Потребно је да се активно укључе министарство и сви важни учесници економског простора да би се високо образовање што више прилагодило потребама тржишта рада - поручио је Драгичевић.

Додаје да студенти због ширег избора студијских програма често одлазе на школовање у Србију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.