Европа ризикује да упадне у замку ако развој вјештачке интелигенције препусти Америци и Кини

Европа ризикује да упадне у „потпуну замку“ уколико се фокусира на индустријску примјену вјештачке интелигенције (AI), док развој најнапреднијих модела препусти Сједињеним Америчким Државама (САД) и Кини, упозорио је извршни директор француске компаније Мистрал Артур Менш (Arthur Mensch).

На маргинама Дигиталног самита у Берлину, Менш је у интервјуу за Политико (Politico) казао да Европа мора да развије сопствене рачунарске капацитете и напредне моделе вјештачке интелигенције како би осигурала своју безбједност.

Додао је да Европа не може претпоставити да ће увијек имати приступ најмоћнијим страним моделима, указујући на ризик да САД и Кина уведу извозна ограничења за технологије вјештачке интелигенције.

„Идеја да можемо изградити било шта значајно, а да не посједујемо темеље на којима то почива – моделе за закључивање, односно 'мозгове' који могу управљати фабрикама и помоћи у пројектовању бољих система – по мом мишљењу је потпуна замка“, рекао је Менш.

„Срећом, људи су сада тога свјесни и схватају да такав приступ није одржив“, додао је.

Менш је посљедњих седмица постао један од најистакнутијих критичара заокрета европских лидера од развоја најнапреднијих модела вјештачке интелигенције.

У септембру су највиши званичници ЕУ заговарали развој апликација заснованих на страним моделима, како би Европа искористила предности вјештачке интелигенције, умјесто да покушава да сустигне лидере у развоју најнапреднијих модела.

Његове изјаве услиједиле су у тренутку када је њемачка влада у понедјељак представила планове да Њемачка до 2030. године постане „суверена AI држава“.

Иако је индустријска вјештачка интелигенција један од главних приоритета те стратегије, она предвиђа и да Њемачка до тада допринесе успостављању најмање три европске лабораторије за развој најнапреднијих AI модела.

Менш је поздравио амбиције Њемачке, али је упозорио да се овај изазов не може рјешавати искључиво на националном нивоу.

„Не постоји нешто попут националне стратегије за вјештачку интелигенцију. То мора бити европска стратегија за AI“, поручио је.

Према његовим ријечима, проблем Европе није недостатак талената, већ „проблем биланса стања“ – континенту су потребни капитал и рачунарска снага за обучавање софистицираних модела и изградњу компанија које могу конкурисати на глобалном нивоу.

Лидери 27 држава чланица Европске уније наредне седмице ће први пут одржати посебну расправу посвећену вјештачкој интелигенцији, на неформалном састанку у Даблину.

ИЗАЗОВ КОНКУРЕНТНОСТИ

И сам Мистрал снажно улаже у индустријску примјену вјештачке интелигенције.

Менш је указао на партнерства своје компаније са Ербасом (Airbus) и АСМЛ-ом (ASML), наводећи да је производни сектор највеће тржиште француске компаније.

Примјене се крећу од пројектовања авиона до смањења времена током којег машине не раде због кварова или других застоја.

Међутим, према његовим ријечима, индустријска примјена вјештачке интелигенције не може Европи обезбиједити технолошку независност уколико друге државе контролишу моделе и рачунарску инфраструктуру на којима се та технологија заснива.

Развој европских алтернатива, ипак, доноси још један изазов – како увјерити кориснике да их користе када јефтинији кинески модели могу да достигну или надмаше перформансе европских конкурената.

Тај проблем већ је постао видљив и у пословању Мистрала.

Њемачки интернет претраживач Екозија (Ecosia) престао је да користи Мистралове моделе након што је закључио да не одговарају његовим потребама.

Извршни директор Екозије казао је да је прелазак на кинеске моделе преполовио трошкове, уз истовремено побољшање укупних перформанси.

На питање да ли се од компанија може очекивати да пристану на већу цијену или слабије перформансе зарад технолошког суверенитета, Менш је одбацио такву претпоставку.

„Не постоји компромис између конкурентности, квалитета и суверенитета“, рекао је.

Менш се није директно осврнуо на искуство Екозије.

Умјесто тога, истакао је да Мистрал не мора бити најбољи према сваком показатељу перформанси, указујући на области попут сајбер безбједности и обраде геопросторних снимака, у којима, према његовим ријечима, нови модел компаније Large 4 надмашује кинеске конкуренте са јавно доступним тежинама модела.

Казао је да се Мистрал намјерно фокусирао на области у којима постоји велика потражња.

„Квалитет наше технологије проналази тржиште свуда ван Европе, укључујући и САД“, рекао је Менш.

„Мистрал Large 4 био је дуго очекивано издање. Он нас је у великој мјери вратио у трку“, закључио је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.