Извоз дрвета расте, али намјештај тоне

БАЊАЛУКА - Извоз дрвне индустрије БиХ у првом полугодишту порастао је за 3,3 одсто, али иза позитивне статистике крије се све израженији пад финалне производње, јер домаће компаније на страна тржишта пласирају све више сировина и полуфиналних производа, док намјештај губи трку на најважнијим европским тржиштима.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Извоз дрвне индустрије БиХ порастао 3,3 одсто, на 858,4 милиона КМ.
• Количински извоз повећан 4,9 одсто, али уз ниже цијене.
• Извоз намјештаја од дрвета пао за 24,2 милиона КМ.
• Расту извоз огревног и необрађеног дрвета и дрвеног угља.
• Слаби извоз у Њемачку, Аустрију и Холандију, док расту тржишта региона.
• Произвођаче притискају раст трошкова и јефтинија конкуренција, посебно из Кине, Србије и Турске.

Сировина испред намјештаја

Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да је вриједност извоза дрвне индустрије у првих шест мјесеци достигла 858,4 милиона КМ, док је количински извезено 675.721 тона робе, што је за 4,9 одсто више него у истом периоду лани. Међутим, у овој комори указују да је раст извоза остварен уз ниже јединичне цијене, што потврђује да се на страна тржишта пласира више сирових и полуфиналних производа, а мање финалних производа са већом додатом вриједношћу.

Највећи пад забиљежен је код намјештаја од дрвета, чији је извоз мањи за 24,2 милиона марака, док су значајан раст остварили огревно и необрађено дрво, као и дрвени угаљ. Истовремено, извоз ка Њемачкој, Аустрији и Холандији наставио је да слаби, док су бољи резултати остварени на тржиштима региона, прије свега Хрватске, Србије и Словеније, што показује да домаћи произвођачи настоје надомјестити дио изгубљених послова на традиционалним европским тржиштима.

Европа се не може лако замијенити

Предсједник Удружења дрвопрерађивача Републике Српске и власник бањалучког "Дрвопродекса" Дарко Партало казао је за "Глас" да је пад потражње у западној Европи натјерао поједине компаније да траже нова извозна тржишта, али да тај процес није брз ни једноставан.

- Није лако надомјестити тржишта попут Њемачке или Холандије. За то су потребне године. Ми смо у нашој компанији дио извоза успјели преусмјерити на Америку и Јужну Кореју, али Европа је и даље наше главно тржиште. Реално је могуће надокнадити десетак или 20 одсто извоза, али не и у потпуности замијенити европско тржиште - рекао је Партало.

Он истиче да домаћи произвођачи, осим пада потражње, трпе и снажан раст свих производних трошкова.

Трошкови појели зараду

- Цијене сировине, плата, транспорта и осталих улазних трошкова стално расту, док европски купци практично не прихватају повећање цијена готових производа. Због тога је велики број производа дошао на границу или испод исплативости. У таквим условима многима је производња пелета помогла да одрже пословање - навео је Партало.

Додаје да посла има за компаније које успију да остану конкурентне.

- Ко успије направити квалитетан производ по цијени прихватљивој купцу, имаће шансу да опстане. Није лако, али другог избора немамо него да се боримо и тражимо нова тржишта - поручио је Партало.

Привид стабилизације

Секретар Удружења шумарства и прераде дрвета при Привредној комори Републике Српске Игор Андрић каже да статистика показује тек привид стабилизације, јер је сектор већ трећу годину заредом у кризи.

- Производња у преради дрвета повећана је свега 1,9 одсто, а производња намјештаја 0,1 одсто, што практично значи стагнацију. Послије великог пада у претходним годинама ово није опоравак, већ само показатељ да се лоше стање није додатно погоршало - рекао је Андрић.

Основни узрок проблема је, додаје, дуготрајна економска криза у западној Европи, на чија су тржишта домаћи произвођачи највише ослоњени.

Криза траје трећу годину

- Њемачка, Аустрија и Италија су наша најважнија извозна тржишта. Када је грађевински сектор у тим земљама у паду, смањује се и потражња за производима од дрвета и намјештајем. Док се тамошње тржиште не опорави, не можемо очекивати значајније побољшање - истакао је Андрић.

Он упозорава да све већи проблем представља раст производних трошкова, који произвођачи не могу да пренесу на купце.

- Трошкови рада, електричне енергије, транспорта, сировина и репроматеријала стално расту, а произвођачи не могу повећати цијене јер би изгубили купце. Конкуренција је све јача, посебно из Кине, Србије и Турске, због чега се дио предузећа већ угасио, а тај тренд, нажалост, и даље траје - нагласио је Андрић.

Резана грађа

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, највећи појединачни извозни производ дрвне индустрије БиХ и даље је резана грађа, која је у првом полугодишту задржала готово исти обим извоза као лани, уз раст вриједности од 7,1 одсто. Истовремено је извоз иверице повећан за 38,8 одсто, влакатнице за 14,8 одсто, док су монтажне дрвене куће, упркос мањој извезеној количини, оствариле раст вриједности од 2,9 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.