Европи пријети несташица кромпира

ЗАГРЕБ, БРИСЕЛ - Европи пријети несташица кромпира јер су, због климатских екстрема, приноси мањи и у водећим европским земљама.

Посљедице суше осјећају и хрватски произвођачи којима је род подбацио. Због мање количине кромпира на тржишту расте и његова цијена, јавља Дневник.хр.

Временски екстреми задали су тежак ударац произвођачима кромпира.

Принос кромпира преполовљен

"Принос каснијих сорти кромпира за трајно складиштење преполовљен је због суше и високих температура, а и сами смо свједоци временских прилика и неприлика које су биле ове године", рекао је Мирјан Додлек из Удружења међимурских произвођача меркантилног кромпира.

Уз проблеме са откупном цијеном, многи су од производње одустали јер нису имали довољно новца за улагање у складишта мањих капацитета.

Хрватска је 2020. године произвела 174.000 тона кромпира, а 2024. године свега 134.000 тона. За само четири године производња је пала за више од 40.000 тона.

Мањак домаће производње надокнађује се јефтинијим увозним кромпиром. Ове године производња пада и у Њемачкој, Француској и Белгији – водећим европским произвођачима и земљама из којих Хрватска највише увози.

"Због високих температура и суше имају мање приносе и Европи тренутно недостаје седам милиона тона кромпира", изјавио је Додлек.

Цијене би могле скочити и до 50 одсто

Посљедице би, у виду раста цијена, могле да осјете и потрошачи.

"Процјењујемо да би поскупљење могло да износи 30, 40, можда и 50 одсто, али тешко је унапријед говорити", упозорио је Додлек.

На хрватским пијацама кромпир је знатно скупљи него прије четири године – цијена је са 85 центи по килограму порасла на 1,28 евра.

"Некако ми се чини да је храна највише поскупјела откако смо прешли на евро. И даље вјерујем да је тако", казала је Сребренка из Загреба.

"Колико кошта, морам платити, шта ми друго преостаје", рекао је Иван из Загреба.

Да ли очекују проблеме са снабдијевањем кромпиром на домаћем тржишту, новинари су питали и надлежно министарство. Поручили су да су произвођачима на располагању кризна плаћања за штете повезане са климатским непогодама.

"Већ ове године биће издвојена значајна средства за прошлу годину и непогоде, у износу од око 20 милиона евра, укључујући и кромпир, гдје је евидентирана штета у прошлој години", поручио је Тугомир Мајдак, државни секретар у Министарству пољопривреде.

У чему виде спас?

Произвођачи спас виде у наводњавању и уређењу земљишта.

"Наводњавање је будућност. Или ћемо тако радити или нећемо. Вода је неизбјежна", нагласио је Дамир Месарић, произвођач кромпира.

До тада ће пољопривредници сабирати губитке, а грађани плаћати – скупљи кромпир.

Каква је ситуација у Републици Српској?

Овогодишња суша не би требало да утиче на усјеве кромпира у Републици Српској те се очекује да ће приноси бити добри, а на квалитет би могле утицати само падавине, сагласни су били повртари.

Дарко Илић, предсједник Удружења повртара Републике Српске, из мјеста Горњи Карајзовци, Градишка, казао је прије двадесетак дана за "Независне новине", да досадашње врелине нису нашкодиле што се тиче рода и приноса кромпира.

"Ризик постоји кад почну прве падавине, јер је кромпир веома дуго у земљи без влаге, тј. дехидрирао је. Имали смо сличну појаву 2023. године, и тада је дошло до нагле трулежи усљед утицаја влаге на биљку. Не мора значити да ће се десити, али постоји та могућност", рекао је Илић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.