Балканци рекордери по броју некретнина

БАЊАЛУКА - Балканске земље, а посебно бивше југословенске републике, спадају међу европске лидере по проценту власништва грађана над некретнинама. Стопе које се у већини ових држава крећу око деведесет одсто стављају регион далеко изнад просјека западне Европе.

Према подацима са портала „Преглед свјетске популације“, БиХ, Србија, Хрватска и Црна Гора имају чак око 91 одсто домаћинстава која живе у властитој некретнини, стану или кући, што је далеко више од европског просјека од 69 одсто. У преводу, то значи да тек свака десета породица нема никакву некретнину, односно да живи у закупљеном простору.

Балкан далеко изнад европског просјека

За разлику од Балкана, у већини западноевропских земаља проценат власништва знатно је нижи:

• Француска и Велика Британија – између 63 и 65 одсто
• Њемачка – око 50 одсто
• Скандинавске земље – око 40 одсто

Према ријечима социолога Јадранке Берић, на европској мапи посједовања некретнина Балкан и Скандинавија представљају два супротна пола. Анализирајући зашто је то тако, она истиче да разлика није само статистичка, већ и дубоко социолошка и културна.

Кућа као симбол сигурности и статуса

– На Балкану се кућа или стан у приватном власништву сматрају основом животне сигурности и статуса. Традиционални менталитет подразумијева да је градња куће или куповина стана животни циљ, а насљеђивање некретнина кроз генерације додатно учвршћује високу стопу власништва.

Како објашњава Берићева, томе додатно доприносе:

• слабо развијено тржиште најма
• економска несигурност
• увјерење да је властити дом једина трајна гаранција стабилности

– Све то учвршћује став да је посједовање некретнине кључно за осјећај сигурности – каже Берићева.

Запад бира флексибилност, а не власништво

Ситуација у Скандинавији, али и другим западноевропским земљама, знатно је другачија. Тамо су, како истиче Берићева, кључни фактори:

• висока мобилност становништва
• развијено и законски регулисано тржиште закупа
• повјерење у социјалну државу

– Људи се чешће селе због посла, а најам се доживљава као дугорочно и сигурно рјешење. Уз то, високе цијене некретнина у урбаним центрима, попут Осла или Стокхолма, додатно отежавају куповину – наводи она.

Социјализам као темељ високог власништва

Социолог Стево Пашалић слаже се са Берићевом, али истиче још један важан фактор – политику становања у социјалистичком периоду.

Како појашњава, у републикама бивше Југославије:

• друштвени станови били су доступни широком кругу грађана
• кредити и субвенције били су повољни
• приватизација осамдесетих и деведесетих омогућила је станарима да постану власници

То је, додаје, значајно допринијело данашњем високом проценту власништва над некретнинама.

Висок проценат – али упитна вриједност

Ипак, Пашалић упозорава да остаје отворено питање стварне тржишне вриједности великог броја некретнина, посебно оних у руралним подручјима.

• велики дио имовине налази се ван урбаних центара
• бројне некретнине су насљеђене
• потражња је ограничена

– Иако статистика показује висок проценат власништва, то не значи да све те некретнине имају реалну тржишну вриједност – закључује Пашалић.

ПРОЦЕНТИ ВЛАСНИШТВА НАД НЕКРЕТНИНАМА

• Румунија – 94 одсто
• БиХ – 91 одсто
• Чешка – 75 одсто
• Француска – 64 одсто
• Аустрија – 55 одсто
• Њемачка – 51 одсто
• Шведска – 45 одсто
• Швајцарска – 42 одсто
• Просјек ЕУ – 69 одсто

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.