Потреси на енергетском тржишту слуте на нову кризу

БАЊАЛУКА - Раст бруто домаћег производа у БиХ од почетка године успоравају негативни доприноси прерађивачке индустрије и трговине, што је одраз слабе домаће потражње и спољнотрговинских токова, показују најновије процјене Централне банке БиХ, а економисти се прибојавају да би ситуација могла бити и гора уколико дође до шокова на енергетском тржишту и прекида у међународној трговини.

Према анализама ове највеће финансијске институције у земљи, годишњи раст реалне економске активности у првом кварталу ове године процјењује се на 2,2 одсто што је за 0,4 одсто ниже у односу на претходне брзе процјене.

- За прва четири мјесеца, реални индекс промета трговине на мало забиљежио је пад од 2,1 одсто, а само у априлу та стопа је била за чак 14,4 одсто нижа у односу на годишњу стопу раста из истог мјесеца лани. И даље негативан допринос дјелатности прерађивачке индустрије додатно успорава економску активност у БиХ - наведено је у документу о брзој процјени БДП-а који је објављен на сајту Централне банке БиХ.

Прелиминарна процјена годишње стопе раста реалног БДП-а за други квартал нешто је виша и износи 2,5 одсто, а у Централној банци наводе да је то првенствено усљед очекиваног интензивнијег раста услужног сектора. - Имајући у виду да индустријска производња биљежи нешто слабији пад активности у априлу, те изражене активности у области туризма, наша прва прелиминарна процјена је да би годишњи раст економске активности могао бити нешто јачи у другом кварталу. Посљедично, процјена интензитета раста реалног БДП-а за прво полугодиште године износи 2,3 одсто - казали су у Централној банци БиХ. 

Укупну инфлацију у другом кварталу ове године у поменутој банци процјењују на 3,3 одсто, а темељну на четири одсто. Прелиминарна процјена укупне инфлације у трећем кварталу износи три одсто.

- Инфлацију доминантно потиче раст цијена хране и услуга, који су имали узлазни тренд због виших улазних трошкова. Значајан допринос расту улазних трошкова долази и од повећања минималне плате које је имало ланчани учинак на раст осталих плата у свим дјелатностима - рекли су у Централној банци БиХ и додали да у наредном периоду очекују јачање инфлаторних притисака због могућих шокова у цијенама робе којом се тргује на међународним тржиштима, првенствено енергената.

Економиста Марко Ђого за "Глас" каже да су ове пројекције више него скромне и добре шта би све могло да нас чека.

- Политичко-економска ситуација у свијету се из дана у дан само компликује, нису видљиви знакови повратка у нормалу, престанак ратова, укидање санкција. Тренутна дешавања не уливају неки велики оптимизам. Њемачка економија за коју смо везани зависи од међународне трговине, њен модел привредног раста се практично још од половине прошлога вијека развијао на извозу, на производњи. Бојим се да ако дође до нових шокова по питању цијене енергената, али и до прекида у међународној трговини, економија Њемачке ће додатно ослабити. Све ће се то одразити и на нас, ако њима буде ишло лоше нама ће још горе, првенствено прерађивачком сектору, али и услужном. Да би било трговине, мора постојати неки доходак који се троши, а  туризам не може опстати на домаћим гостима - појаснио је Ђого.

Поновио је да је главни проблем домаће економије неповољна структура привреде у којој је услужни сектор доминантан.

- То су ниско кумулативне гране с малом додатном вриједношћу. Тешко је очекивати да ти сектори могу довести до динамичног привредног развоја.  Ниво развоја који имамо није задовољавајући, морамо тежити стопи привредног раста од пет, шест одсто годишње и то десетак година заредом па да можемо бити задовољни. У оваквим околностима не видим прилике да се тако нешто може десити - казао је Ђого.

РИЗИЦИ

У Централној банци БиХ кажу да ризици уз раст реалног БДП-а, на које су и раније указивали, остају наглашени.

- Неизвјесност у вези с геополитичким тензијама и њихова даља ескалација, те политичке прилике на локалном нивоу могу значајно успорити раст економске активности и резултирати ревизијама брзих процјена већ у наредном кругу - категорични су у Централној банци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.