Инфлација попут мољца изјела евро

БАЊАЛУКА - Сто евра из 2020. године данас има куповну моћ од свега 79,50 евра, док је за исту количину робе и услуга коју је тада било могуће купити за 100 евра сада потребно око 126 евра. Укупна инфлација у еврозони од почетка пандемије достигла је 25,83 одсто, што показује колико је вишегодишњи раст цијена нагризао вриједност новца и у једној од најразвијенијих економских цјелина свијета.

Откривају ово подаци који се добију употребом такозваног калкулатора инфлације, из којих се може видјети да иако новчани износ остаје исти, оно што се за њега може купити постепено се смањује. Тај губитак није увијек лако уочити кроз појединачна поскупљења, али постаје очигледан када се упореди колико је новца потребно за исту потрошњу данас и прије шест година. Инфлација тако не одузима новац одједном, већ му временом нагриза куповну моћ, попут мољца.

Сличан процес видљив је и у САД. Према достављеном обрачуну америчког индекса потрошачких цијена, за робу и услуге које су у просјеку 2020. године коштале 100 долара у септембру 2026. било је потребно 130 долара. Збирна инфлација износила је 30 одсто, а куповна моћ тадашњих 100 долара пала је на око 76,80 долара. Ови примјери показују да ни евро, а ни долар нису остали поштеђени посљедица дуготрајног раста цијена и великих турбуленција на свјетским тржиштима. 

Исти процес осјетили су и грађани Републике Српске. Конвертибилна марка задржала је фиксни курс према евру, али то није значило да је сачувала и своју унутрашњу вриједност. На основу кретања годишњих стопа инфлације од 2020. до 2026. године општи ниво цијена порастао је за више од трећине. То значи да би за робу и услуге које су 2020. године коштале 100 марака данас требало издвојити приближно 135. Разлика између стабилности курса и куповне моћи посебно је важна за домаћинства која највећи дио прихода издвајају за храну, становање, енергију и превоз.

У Републици Српској потрошачке цијене током посљедњих неколико мјесеци ове године биле су за пет одсто више него у истом мјесецу годину раније, док је на мјесечном нивоу забиљежен раст од 1,3 одсто. Посебно се издвојио превоз, чије су цијене за мјесец порасле за 8,8 одсто. Истовремено, просјечна нето плата износила је 1.695 марака и била је номинално за девет одсто већа него годину раније.

Реални раст износио је 3,8 одсто, што значи да је раст зарада у том периоду надмашио раст потрошачких цијена. Међутим, на мјесечном нивоу просјечна нето плата реално је смањена за 0,9 одсто. Ови подаци показују да се кретање животног стандарда не може свести на једну бројку. Просјечна плата може да расте брже од инфлације у одређеном периоду, али то не значи да свако домаћинство осјећа исти напредак. Много зависи од висине прихода, структуре потрошње и учешћа основних трошкова у кућном буџету.

Од евра и долара до конвертибилне марке, суштина је иста, стабилан курс није гаранција стабилне куповне моћи. Вриједност новца не одређује само број на новчаници или стање на рачуну, већ количина робе и услуга коју је за тај износ могуће купити. Управо зато је инфлација најупорнији непријатељ штедње и породичног буџета, њене посљедице постају највидљивије тек када се схвати да је за исти живот потребно издвојити све више новца.

Швајцарска и Турска

Сто швајцарских франака из 2020. данас има куповну моћ од 92,60 франака, док је за исту количину робе и услуга потребно 107,95 франака. Цијене у Швајцарској су за шест година порасле за свега 7,95 одсто, уз просјечну годишњу инфлацију од 1,28 одсто. Турска лира је пак забиљежила највећи губитак вриједности. Сто лира из 2020.  данас има куповну моћ од свега 11,50 лира, јер су цијене у Турској за шест година порасле за 770,52 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.