Да ли евро губи глобалну трку са доларом због неконкурентности привреде

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Илустрација

БАЊАЛУКА - Док се у Европи расправља о томе да ли чеп треба да буде причвршћен за пластичну боцу, у Кини роботи за свега неколико сати склапају електричне аутомобиле.

Овај контраст осликава технолошки јаз између Европе и њених главних глобалних конкурената, САД и Кине, на који за "Глас Српске", упозорава директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница, у тренутку када евро биљежи најнижу вриједност према долару у посљедњих 16 мјесеци.

Иако слабија европска валута може утицати на трошкове увоза и пословање компанија, Ражаница сматра да само кретање курса не представља разлог за забринутост у БиХ. Већи изазов је способност европске привреде да одржи корак са конкурентима, јер од њене производње, инвестиција и потражње у великој мјери зависи и пословање домаћих компанија.

Кретање долара има шири економски значај, прије свега што се нафта на свјетском тржишту углавном плаћа у америчкој валути. Његово јачање може повећати трошкове увоза енергената, мада коначни утицај зависи и од цијена нафте и деривата, уговорних услова и других тржишних околности.

- Не смијемо заборавити да је долар званична свјетска валута, примарно када се говори о куповини нафте на свјетском тржишту - навео је Ражаница.

Он оцјењује да су промјене на девизном тржишту повезане и са геополитичким приликама, укључујући односе Вашингтона и Москве те неизвјесност у вези са испорукама руске нафте.

Слабији евро, међутим, како каже, не значи аутоматски и скупље гориво у БиХ. На цијене на домаћим бензинским пумпама утичу и кретања цијена сирове нафте и нафтних деривата, трошкови транспорта, порези и акцизе. Озбиљнији притисак на привреду настао би уколико би истовремено порасли трошкови енергената и ослабила потражња за робом и услугама.

Према оцјени Ражанице, један од кључних проблема Европе јесте заостајање у примјени нових технологија, посебно вјештачке интелигенције и роботике у производним процесима. Док САД и Кина убрзано уводе рјешења која повећавају продуктивност и ефикасност, Европа касни са реформама неопходним за јачање конкурентности.

- Технолошки напредак Кине и САД оставља Европу доста иза себе. Европска унија мора добро размислити на који начин своју привреду поново учинити конкурентном - истакао је Ражаница.

Слабљење евра може европским извозницима донијети одређену предност, јер њихови производи постају повољнији купцима који плаћају другим валутама. Ипак, та корист зависи од продуктивности, трошкова производње и способности компанија да одговоре на захтјеве тржишта. Ако истовремено поскупе увозне сировине, опрема и енергенти, дио предности слабијег курса може бити поништен. Зато је за дугорочну конкурентност важније колико ефикасно компаније производе и у којој мјери користе нове технологије него само кретање девизног курса.

За БиХ је стање европске привреде посебно важно, јер је Европска унија њен најзначајнији спољнотрговински партнер. Успоравање производње и потрошње на том тржишту могло би се одразити на домаће компаније које извозе у земље ЕУ или су укључене у тамошње производне ланце, смањујући њихове приходе и простор за нова улагања.

Додатна специфичност БиХ је то што је конвертибилна марка фиксним курсом везана за евро. Због тога промјене односа евра и долара не мијењају директно курс марке према евру, али се њихове посљедице, упозорава Ражаница, могу осјетити кроз цијене нафте, енергената и друге робе која се плаћа у доларима. За домаћу привреду зато није пресудно само колико евро вриједи у односу на долар, већ и да ли ће Европа успјети да очува производњу, инвестиције и потражњу. Ако настави да губи корак у технолошком развоју, посљедице би могле осјетити и компаније у БиХ, чије пословање у великој мјери зависи од европског тржишта.

ОДНОС СНАГА

Долар није важан само због трговине нафтом, већ и због улоге у међународним плаћањима, финансијским трансакцијама и девизним резервама централних банака. Његова широка употреба ствара додатну потражњу за америчком валутом и учвршћује њен положај у свјетском финансијском систему. Према ријечима Едиса Ражанице, евро јесте друга најважнија међународна валута, али његов утицај зависи и од дубине европских финансијских тржишта, економске снаге и повјерења инвеститора.

Вељко Зељковић ✓ Новинар

Новинар са скоро 30 година искуства. Пише о економији, аналитици и геополитици, аутор је бројних тематских текстова и интервјуа, те од 2018. поново је дио редакције „Гласа Српске“.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.