Утврђивање очинства не подносе увијек родитељи: Баке сумњају у гене унучади

Јелена Станић
Утврђивање очинства не подносе увијек родитељи: Баке сумњају у гене унучади

БАЊАЛУКА - Да баке и дједови нису само сервиси за бригу о унучадима него и чувари насљедства показују и подаци Завода за судску медицину РС према којима је било случајева када су се управо они обраћали ДНК аналитичарима како би се увјерили да је најмлађи члан породице њихов потомак.

Из ДНК лабораторије Завода за судску медицину казали су да захтјеве за утврђивање потомства најчешће подносе мајке, посебно кад су у питању судски поступци.

- Постојали су случајеви када су нам се обраћали баке и дједови, нарочито баке. Када је ријеч о таквим ситуацијама, не радимо анализу, већ препоручујемо да нам се обрате родитељи - казао је ДНК аналитичар у Заводу за судску медицину РС Зоран Обрадовић за “Глас Српске” додајући да није ријетка ситуација да очеви подносе захтјев за оспоравање очинства.

Обрадовић истиче да уколико неко осим родитеља поднесе захтјев за утврђивање или оспоравање очинства траже присуство мајке и оца.

Према његовим ријечима, од оснивања ове лабораторије број ДНК анализа у сврху утврђивања или оспоравања очинства био је константан и износио је око 60 захтјева годишње, али да се ситуација промијенила посљедње двије године.

- Велики број захтјева за утврђивање очинства подносе наши људи који раде и живе у иностранству и који нису могли доћи у Бањалуку због рестриктивних мјера које су уведене због пандемије вируса корона - додао је Обрадовић.

Према подацима којима располаже Завод закључно са августом ове године било је 26 ДНК анализа, од чега 19 на приватни захтјев, а седам по захтјевима надлежних судова, док је у 2020. години било 35 случајева.

Коментаришући случајеве када баке и деде сумњају да је унуче њихова “крв”, социолог Ведран Француз објашњава да је ово посљедица традиционалне средине у којој живимо.

- У нашем друштву се задржала важна улога баке и дједа који се посебно интересују за своје потомство, посебно када сумњају у одређена понашања који малишани показују, а сматрају да те особине нису наслиједили од њиховог сина - испричао је Француз за “Глас Српске”.

Сматра да је то један од повода за такву одлуку најстаријих суграђана, али да не треба изоставити и фактор насљедства.

- Има и оних који желе додатне гаранције да ће иметак завршити у рукама њиховог потомка - казао је Француз.

Сумњу најстаријима потпирује и све већи број парова који започињу заједнички живот прије брака.

- Знатан број припадника старијих генерација сматра да уколико “нема папира” није брак. То је судар различитих погледа на брак и заједницу - појаснио је Француз.

Претпоставља се да је број захтјева за утврђивање или оспоравања очинства и већи, јер не постоје прецизни подаци колико је ових анализа урађено у приватним лабораторијама у Српској.

“Безмајчинска анализа”

ДНК аналитичар Зоран Обрадовић казао је да је узимање узорка за ДНК анализу безболно, те да се најчешће узима брис унутрашње стране образа.

- Може се урадити и непотпуна ДНК анализа, без мајке, тзв. “безмајчинска ДНК анализа”, која је у одређеној мјери дефицитна у односу на комплетну ДНК анализу спорног очинства када се анализира и узорак мајке испитиваног дјетета - појаснио је Обрадовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана