Уштеђевина гастарбајтера ублажиће пад дознака

Милијана Латиновић
Уштеђевина гастарбајтера ублажиће пад дознака

БАЊАЛУКА - БиХ очекује већи пад дознака из иностранства у овој години него након велике економске кризе из 2008. године, а уштеђевина гастарбајтера који су се вратили из дијаспоре због пандемије вируса корона једина је нада за одржавање потрошње и ублажавање финансијских посљедица.

Према подацима Централне банке БиХ, новчане дознаке из иностранства у прошлој години износиле су рекордних 2,95 милијарди марака, што је за око 250 милиона КМ више у односу на 2018. годину. Повећању дознака је, према наводима Централне банке, допринио нови талас економске емиграције. Иако још не располажу подацима о кретању дознака у овој години, у тој финансијској институцији наводе да ће износ зависити од развоја економске ситуације узроковане пандемијом вируса корона.

Према процјенама Свјетске банке, вриједност дознака широм свијета ове године пашће за 20 одсто. Колики ће тај проценат бити у Би, нико са сигурношћу не може рећи, али економисти сматрају да ће бити већи од пада који је услиједио због кризе из 2008. године.

- Усљед посљедица финансијске кризе у 2009. години пад дознака из иностранства у БиХ износио је пет одсто и сигурно је да ће сада тај пад бити већи. Веома је тешко глобалне процјене пројектовати на БиХ с обзиром на то да оне обухватају и Азију и Јужну Америку, гдје је и различита структура радног становништва - рекао је за “Глас Српске” извршни директор Удружења економиста РС СЊОТ Саша Грабовац.

Додао је да својеврсна компензација том паду може бити потрошња на домаћем тржишту коју ће остварити радници који су се усљед поремећаја на тржишту рада у Европи вратили у БиХ.

- Много наших људи радило је на Западу у такозваној сивој зони или су имали уговор о раду који је истекао. Већина се вратила и са собом су донијели уштеђевину коју ће трошити овдје све док се тржиште рада у европским земљама поново не врати на стање прије пандемије - истакао је Грабовац.

Да је много радника из БиХ који су постали технолошки вишак у иностранству и били принуђени да се врате, сагласан је и члан SWOT-а Александар Љубоја који додаје да је пад ино-дознака све извјеснији.

- Дознаке ће бити смањене сигурно, али неће потпуно нестати. Оно што је проблематичније јесте промет робе и услуга, јер је туризам заустављен и питање је колико ће бити долазака у земљу и тешко да ћемо се до Нове године вратити на ниво од прије појаве вируса корона - рекао је Љубоја.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић каже за “Глас Српске” да слиједи релаксирање мјера за улазак у Српску, како за пословне људе, тако и за наше држављане који раде у иностранству, што би требало донекле да допринесе ублажавању посљедица кризе.

- Веома је важно да се одржи ниво потрошње. Увјерен сам да појединачне дознаке из иностранства нису биле толико велике, али с обзиром на то да је велики број наших људи радио у иностранству, укупан износ је био значајан. Надамо се да ће се ниво потрошње задржати јер то је услов за покретање производних процеса и опстанак услужних дјелатности - рекао је Рачић.

Инвестиције

Александар Љубоја каже да је пандемија зауставила и инвестиције.

- Улагање у некретнине, привреду и све остало је обустављено све до нормализације ситуације и већег прилива новца у буџете инвеститора - рекао је Љубоја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана