Стево Мирјанић за Глас Српске: Отварање тржишта за увознике прешло сваку разумну мјеру

Он је истакао да је данас много корисније бити трговац и још испословати сагласности за увоз свега и свачега, него произвођач или склапати уговоре са произвођачима о заједничком послу и на тај начин развијати и аграрни сектор и своју земљу.

- Очигледно је да у заједничким институцијама БиХ које су надлежне да уређују спољнотрговинско пословање има веома много неразумијевања и незнања, па и нечег другог, а непогрешив индикатор таквог дјеловања је структура, обим увоза и однос према домаћој производњи и сопственом развоју - рекао је Мирјанић.

* ГЛАС: У каквом је стању пољопривредна производња у РС, у којим областима је остварен највећи напредак у протеклих годину, а гдје смо највише подбацили?

МИРЈАНИЋ: Стање у ратарској производњи можемо оцијенити повољним у досадашњем дијелу вегетације. Жетва стрних жита је завршена и остварени су изнадпросјечни приноси. Усјеви кукуруза, соје и крмног биља су у добром стању, а код кукуруза такође можемо очекивати рекордне приносе, уколико се остваре оптимални услови за дозријевање и бербу. Повртарска производња одвија се у повољним условима, као и воћарска, са изузетком подручја погођених мразом. Сточарска производња је оптерећена великим увозом анималних производа по веома ниским цијенама, што се негативно одражава на домаћу производњу. У мљекарском сектору нема значајнијих осцилација у смислу обима производње. Производња меса се стабилизује због поновног успостављања извоза, са изузетком сектора узгоја свиња. гдје биљежимо отежан пласман меса. О укупној вриједности производње још је рано говорити, али наше стручне службе управо раде процјене, тако да ћемо и са тим информацијама ускоро изаћи пред Владу РС.

* ГЛАС: Када очекујете да ће пољопривредницима бити исплаћени преостали подстицаји за прошлу и шта је са исплатом подстицаја из ове године?

МИРЈАНИЋ: Динамика исплате подстицаја прати динамику пуњења буџета и у том погледу ова година је била доста тешка, узимајући у обзир укупну макроекономску ситуацију не само у РС већ у БиХ у цјелини. Наши произвођачи имају пуно разумијевања за ликвидност коју посљедњих мјесеци имамо и на томе сам им веома захвалан. Они знају да ће им бити исплаћена сва средства планирана за прошлу и ову годину. Испоштоване су скоро све обавезе према пољопривредницима за 2015, а започела је исплата подстицаја за текућу годину и то премија за млијеко као највеће и најзначајније ставке у систему подстицаја. Укупне заостале обавезе за прошлу годину износе око четири милиона КМ и односе се на обавезе према дистрибутерима дизел горива и на дио мјера подршке капиталним инвестицијама, али су исплаћени подстицаји за 2016. у износу од  шест милиона КМ. С обзиром на мјере које Влада РС предузима, очекује се позитиван развој догађаја који ће омогућити редовнију исплату подстицаја за ову годину.

* ГЛАС: Да ли је воћарима исплаћена накнада за штету која је настала у воћњацима након прољећног мраза?

МИРЈАНИЋ: Штета од мраза је евидентирана не само на воћним, већ и на повртним засадима, као и штета од снијега почетком године која је нарочито погодила повртаре, те штета од града која се спорадично јавила на пар локација. Министарство, односно Агенција за аграрна плаћања ће запримити захтјеве, те на крају године сумирати сву насталу штету и одредити се према овим захтјевима на основу расположивих средстава. Наши произвођачи знају да свака марка исплаћена за штету мора бити скинута са позиција планираних за текући и дугорочни развој и да других средстава нема осим планираног оквира за ову годину. Ове године смо покушали да анимирамо произвођаче на пољопривредно осигурање као начин превентивног санирања евентуалних посљедица, које као мјеру субвенционишемо до 50 одсто из аграрног буџета. Произвођачи морају бити свјесни да буџетски извори нису довољни за санирање посљедица све учесталијих временских екстрема, али оно што могу очекивати од Владе је суфинансирање превентивних мјера као што су противградне мреже, системи за наводњавање, подстицање осигурања и слично.

* ГЛАС: Руска инспекција за контролу хране, тачније меса, најавила је долазак у БиХ. Каква су Ваша очекивања од ове посјете?

МИРЈАНИЋ: С обзиром на то да БиХ нема дозволу за извоз производа анималног поријекла на руско тржиште, долазак руске ветеринарске инспекције очекујемо већ неколико година. За најаву посјете за септембар можемо рећи да је експресан одговор руске стране на дипломатске активности које су услиједиле из РС. Очекујемо да се колеге из руске службе увјере у капацитет наших произвођача и прерађивача, квалитет наших производа и систем ветеринарског надзора за који можемо гарантовати бар када је у питању РС. Већ сада можемо рећи да имамо неколицину озбиљних субјеката који су спремни за наступ на руском тржишту и за које би та шанса била додатни мотив за развој и ширење производње.

* ГЛАС: Пољопривредници све чешће истичу да је неопходно заштитити домаћу производњу забраном увоза у вријеме када приспију домаћи производи. Иако је таква одлука неопходна на нивоу БиХ, да ли Министарство пољопривреде РС може утицати на њено доношење?

МИРЈАНИЋ: Спољнотрговинско пословање је најнеуређенији сегмент привређивања, а посебно се негативно одражава на аграрну привреду. Влада РС се у више наврата изјашњавала о овом питању и усвојила је више информација у којима су конкретно дефинисане критичне тачке и дате препоруке надлежним органима на нивоу БиХ у сврху завођења реда у овој области. Осим тога, Влада константно подржава активности које спроводе удружења пољопривредних произвођача у РС према надлежним органима на нивоу БиХ у сврху активирања законских мјера заштите домаће производње. Ипак, и поред низа наших иницијатива, тренд угрожавања домаће производње се наставља, што се може видјети из биланса спољнотрговинског пословања. Тешко се може говорити о било каквој стабилности домаћих произвођача при оваквом нивоу заштите домаће производње.

* ГЛАС: Које су конкретне штетне посљедице неконтролисаног увоза у БиХ?

МИРЈАНИЋ: Због неконтролисаног увоза млијека и млијечних прерађевина стање залиха у мљекарама се процјењује на око шест милиона литара, а мљекаре смањују откуп млијека који је према процјенама на терену и до 20 одсто мањи у односу на понуду. У првих седам мјесеци је увоз млијека и млијечних прерађевина износио 72,2 милиона, а извоз 35 милиона КМ. Баријере за извоз пољопривредних и прехрамбених производа из БиХ на тржиште ЕУ и ЕФТА су присутне годинама, док истовремено БиХ не предузима ништа од дозвољених мјера за заштиту домаће пољопривреде. Док чланице ЕУ према БиХ уводе прелевмане, увозне квоте/контингенте и сезонске забране, БиХ не реагује. Примјери у току ове године су прелевмани за увоз краставаца корнишона и шљиве, а образложење је рекордан род у државама ЕУ. У случају Швајцарске годинама су присутне сезонске забране увоза за поврће, које вриједе у периоду бербе домаћих производа. Поред наведеног, у многим државама се примјењују и нецаринске баријере - интерни стандарди паковања, означавања, специфични лабораторијски сертификати, што умногоме отежава извоз робе из БиХ на предметна тржишта. Посебан проблем приликом увоза представља неконтролисан увоз по дампинг или нереално ниским субвенционисаним цијенама, што је доказиво, али надлежни органи на нивоу БиХ под притиском увозничког лобија не покрећу одговарајуће поступке иако за то постоји правни основ. Када су у питању мјере заштите пољопривредних производа у оквирима спољнотрговинског пословања, оне су дефинисане Законом о спољнотрговинској политици и двјема одлукама проистеклим из тог закона. Према нашим информацијама, оне се не користе као легални механизми за заштиту пољопрехрамбеног сектора.

Јесења сјетва

* ГЛАС: Којим конкретним мјерама ће Министарство подржати ратаре у предстојећој јесењој сјетви и колико обрадивих површина ће се наћи под пшеницом као најважнијом културом?

МИРЈАНИЋ: Доминантна култура у јесењој сјетви и ове године биће пшеница, за коју Влада РС обезбјеђује подршку у виду регресираног дизела, премије по хектару и премије по килограму. Континуирано повећање површина под пшеницом, рекордни приноси остварени у овој години, измјена сортимента и унапређење технологије производње дају нам за право да кажемо да су овакви показатељи резултат управо адекватне подстицајне политике Владе, те да ће и у наредној години РС обезбиједити дио количина хљебног жита за домаће прерађиваче, те задржати ниво производње стрних жита потребан за исхрану становништва и развој сточарства. Укупне површине које ће бити засијане процјењују се на преко 60.000 хектара, од чега ће више од 40.000 хектара бити засијано пшеницом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.