Однос Хрватске према Србима још гори након уласка у ЕУ

 Говорећи на промоцији зборника радова "Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине", која је одржана на Факултету политичких наука у Бањалуци поводом 20 година од прогона Срба из Хрватске и Републике Српске Крајине, Будимир је истакао да је српски народ из Хрватске највише страдао, не само физички, већ је ту и 400.000 прогнаних који ни након 20 година не могу да се врате на своја огњишта.

"Намјера нам је била да кроз овај Зборник радова укажемо да су Срби деведесетих година прошлог вијека избачени из Устава Хрватске, да су изгубили конститутивност коју су имали кроз вијекове и сва својства народа и претворени у националну мањину. Нажалост, та неправда до данас није исправљена", истакао је Будимир.

У зборнику су објављени радови са научног скупа одржаног у априлу у Београду о континуитету страдања Срба од 1941. до 1945. године и деведесетих година прошлог вијека, као и о коријенима тог страдања из 18. виејка. Заступљено је више од 20 аутора.

Будимир је рекао да им је жеља и да изложбом докумената и фотографија подсјете на сва страдања Срба у Хрватској, не само у војним операцијама "Бљесак" и "Олуја" у Крајини , већ и у ранијим акцијама хрватске војске и полиције.

Директор Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац сматра да у Хрватској није више могућ повратак на старо, да се Срби врате у броју у којем су били и да буду конститутиван народ.

"Постоје савремене могућности које одговарају овом тренутку и будућности, а то је у уједињеној Европи - да се можемо вратити и бити дио српског корпуса у једној држави", истакао је Штрбац.

Штрбац је указао да се након уласка Хрватске у ЕУ однос према Србима погоршао.

"Само прошле године евидентирана су 84 случаја етнички мотивисаних напада на Србе у Хрватској, али се претпоставља да их има још толико који нису пријављени надлежним органима", рекао је он.

Он је рекао да се Хрватска за ове двије године вратила уназад, на почетак деведесетих година прошлог вијека по вокабулару, односу према Србима, ћирилици и свему што је српско.

Маловић: Срби се ме смију одрећи Републике Српске Крајине

Историчар Гојко Маловић рекао је вечерас у Бањалуци да Срби из Хрватске никада не смију изгубити наду у повратак и не смију се одрећи Републике Српске Крајине.

Маловић је на промоцији зборника радова "Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине", рекао "да се геноцид над Јерменима може упоредити са геноцидом који је почињен над Србима у Хрватској и Републици Српској Крајини".

Предсједник Удружења Срба из Хрватске у Београду Милојко Будимир рекао је да је несхватљиво да међународна заједница годинама говори о "геноциду" у Сребреници, као да у хрватској операцији "Олуја" у Крајини 1995. године није било геноцида над Србима који су протјерани са својих вјековних огњишта.

"Никада не смијемо заборавити наша права и нашу Крајину, и у томе морамо бити јединствени", истакао је Будимир.

Професор на бањалучком Факултету политичких наука Жељко Будимир рекао је да овај зборник радова треба да буде својеврсна лекција како да Република Српска креира своју политику и бори се за опстанак као државотворни ентитет у БиХ.

Зборник радова "Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине" промовисан је поводом двадесет година од прогона Срба из Хрватске и Републике Српске Крајине.

Промоцији су присуствовали конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, представници Града Бањалука, Кола српских сестара, Српске православне цркве, предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске Никола Пузигаћа, избјегли Срби из Крајине и Хрватске.

Организатори промоције су Крајишки културни центар "Свети Сава" Бањалука, Удружење Срба из Хрватске у Београду и Српско културно друштво "Зора", Книн-Београд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.