Ове чињенице о 1. мају сигурно нисте знали

Ако мислите да о Међународном празнику рада, који се обиљежава сваке године 1. мај, знате готово све, ево и неких чињеница које су мање познате:

МАСАКР НА ТРГУ У ЧИКАГУ

4. маја 1886. године, на злогласном Тргу Хаyмаркет у Цхицагу започеле су, у први мах мирне демонстрације, које су имале за циљ подржати борбу радника за осмосатно радно вријеме, а што је од стране синдиката затражено 1. маја.

Међутим, непозната особа бацила је бомбу на полицију која је узвратила ватром. Погинуло је седам полицајаца и четири цивила и уз мноштво рањених. Осам анархиста је осуђено за завјеру. На суду се тврдило да је један од њих направио бомбу, али нико од њих осморице је није бацио.

Првобитни извјештаји тамошњих медија, као ни свједоци, уоште не спомињу да се пуцало из правца демонстраната. Пуцала је једино полиција.

ПРВА КАПИТАЛИСТИЧКА ЗЕМЉА КОЈА ЈЕ СЛАВИЛА 1. МАЈ БИЛА ЈЕ ЊЕМАЧКА

У април 1933. године, свега два мјесеца након што су дошли на власт, њемачки национал-социјалисти прогласили су 1. мај „Даном националног рада“ и државним празником, те објавили како ће све прославе организовати Влада.

Прославе других политичких и друштвених фактора биле су забрањене, а централна масовна прослава одржана је на Аеродрому „Темпелхоф“. С тиме се наставило до краја постојања Трећег рајха.

СВИ ФАШИСТИ, ОСИМ НАЦИСТА, РЕПРЕСИВНО СУ ЗАБРАЊИВАЛИ 1. МАЈ

Њемачки нацисти су били ријеткост међу сличним европским покретима тог времена. Бенито Мусолини је у Италији забранио прославу 1. маја и за празник италијанског рада одредио 21.април, када се славио „Натале ди Рома“, односно рођендан Вјечног града.

У Португалу је Антонио де Оливеира Салазар репресивно гушио сваки покушај прославе 1. маја, а слично је било у Шпањолској гдје је режим Францисца Франца строго прогонио оне који су покушавали организовати прославу овог празника.

ФРАНЦУЗИ ПРИЈАТЕЉИМА И РОДБИНИ ПОКЛАЊАЈУ ЂУРЂЕВАК

Поред традиционалних демонстрација, радници Француске имају један прекрасан обичај. Наиме, у складу с обичајем који датира још из доба бурбонског краљевства, из времена краља Карла ИX, Французи својим вољенима, пријатељима и рођацима поклањају биљку ђурђевак. 1561. године, када је овај владар имао десет година, док је чекао свој ред да сједне на пријестоље, поклонио по један ђурђевак свим присутним дамама.

Данас француска држава ослобађа плаћања пореза за продају ђурђевака тога дана, али само под условом да су убрани у природи и да нису купљени с циљем препродаје.

ЈЕСТЕ ЛИ ЧУЛИ ЗА „Euromyday“?

Промовисан од стране мреже феминистичких, антикапиталистичких и имигрантских организација, група и колектива првенствено у западној Европи, „ЕуроМаyДаy“ се одржава 1. маја као и традиционални Празник рада, али је концентрисан на борбу против несигурности.

Његови творци га гледају као „упдате“ старог празника, а организује се под слоганом „људи који живите у несигурности, уједините се и протестирајте за слободну, отворену и радикалну Европу“.

Поријекло води из Милана, одакле се проширио на Барселону, па онда и на цијелу Европу. Процјењује се да тог дана укупно 300.000 људи упозорава несигурност на улицама Европе.

АМЕРИКАНЦИ ИМАЈУ СВОЈ ДАТУМ

Иако цијели свијет, службено или неслужбено, Празник рада слави 1. маја, Американци имају други датум. Њихов празник је „клизни“ и слави се сваког првог понедјељка у септембру и зове се „Лабор даy“, односно Дан рада. Овај празник први пут је прослављен 1882. године у држави Орегон.

Национални празник је постао 1894. године, а сви покушаји да се пребаци на 1. мај, до сада нису успјели. И док ми традиционално роштиљамо, Французи, Шпанци и Италијани протествују, Американци купују.

Трговци тврде да је промет тог дана други најисплативији послије „црног петка“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.