Најтања зарада агената за некретнине

Јана Кезић
Најтања зарада агената за некретнине

БАЊАЛУКА - На рачуне радника чак девет од 19 сектора у јануару ове године легло је мање новца у односу на децембарске плате, а највећи пад биљежи се у области пословања некретнинама.

Према подацима Завода за статистику РС, просјечна нето плата исплаћена у јануару износила је 1.217 КМ, што је исто као и мјесец раније. 

Посматрано по подручјима, у јануару је највиша просјечна нето плата исплаћена у подручју информација и комуникација и износила је 1.651 КМ.

Најнижа је исплаћена у подручју пословања некретнинама и износила је 909 КМ.  Према статистичким подацима, у том сектору просјечна плата у децембру прошле године износила 1.057 марака, па рачуница показује да је агентима за некретнине у јануару на рачуне легло у просјеку 148 КМ мање.

У поређењу са примањима на крају прошле године, мање плате у јануару примили су и радници у сектору пољопривреде, шумарства и риболова, вађења руда и камена, као и они у производњи и снабдијевању енергијом, гасом и паром, те запослени у области снабдијевања водом. Подаци Завода показују да су мање плате примили и радници финансијске и дјелатности осигурања, административне и помоћне услужне дјелатности, у сектору умјетности и забаве, као и осталим услужним дјелатностима.

Власник бањалучке агенције за некретнине “Сензор” Манојло Поповић каже да је узрок пада плата у сектору пословања некретнинама смањен промет.

- Нереално повећање цијена станова довело је до пада продаје и то је узрок, друго нема шта да буде - рекао је Поповић.

Да је дошло до пада продаје, каже и директор агенције за некретнине “Ремакс” из Бањалуке Драган Милановић који истиче да радницима исплаћује фиксне плате, уз бонусе који иду ако се “пребаце” неке норме.

Предсједница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС Драгана Врабичић каже да станове нема ко да купује јер су цијене квадрата отишле у небо, а куповна моћ становништва је ослабила.

Директор Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Аћић каже да већ дужи низ година указују на сиву економију и исплату дијела плате у готовини.

- Стање са сектором некретнина и грађевинарства показује да се и даље чине порески прекршаји најтеже природе, без обзира на подстицаје које смо имали у претходном периоду, а чији је циљ био излазак из неформалне зоне пословања - рекао је Аћић.

На питање како стати у крај сивој економији, Аћић објашњава да Унија има приједлоге за појединачно подизање минималних пореских основица по секторима.

- То може бити једно од рјешења, уз даље пореско растерећење и посебан фокус инспекцијских органа на секторе у којима се дешавају ови проблеми - казао је Аћић.

Право стање

Када је ријеч о просјечним примањима у Српској, Драгана Врабичић истиче да се тај износ обрачунава на основу свих плата, а када би се оне обрачунавале без плата функционера и политичара, добило би се право стање.

- Када знамо да је синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу око 2.900 КМ, а да најнижу плату прима велики дио становништва, схватимо да она није довољна чак ни за трошкове прехране - рекла је Врабичићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана