Ђаке неће имати ко да учи
БАЊАЛУКА - Са одливом квалитетног кадра све више се суочава и просвјета у Српској, а синдикалци апелују да ће због лошег стандарда у овој бранши и немара надлежних млади све више избјегавати рад у школама јер на другим позицијама могу зарадити далеко веће плате.
Како до тога не би дошло, Синдикат образовања, науке и културе Републике Српске тражи да се што прије изједначе платни коефицијенти запослених у овој области са осталим буџетским корисницима. Ово питање биће и главна тема сједнице Скупштине Синдиката образовања, науке и културе РС и републичког Одбора синдиката који ће данас бити одржан у Теслићу.
Предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић каже за “Глас” да дискриминација и нефер однос према просвјетним радницима траје дуже од двије деценије и да томе мора доћи крај.
- Професор математике, примјера ради, са вишегодишњим искуством и врхунским успјехом у раду има плату од 250 до 300 КМ мању од свог ученика који је тек завршио факултет и запослио се у јавној управи, што нема никаквог смисла. Крајем 2017. године са Владом РС смо потписали меморандум којим је предвиђено да се коефицијенти радника које заступамо изједначе са буџетским корисницима до краја 2022. године, тај рок је прошао, а није учињен ниједан корак о том питању - тврди Гњатић.
Он наводи да ће на данашњој сједници Скупштине бити донесене смјернице за даље дјеловање синдиката, истичући да су спремни на све облике синдикалне борбе уколико надлежни не буду отворени за разговор.
- Прошле седмице смо имали састанак у ресорном министарству и затражили да припреме податак колико новца је потребно за изједначавање коефицијената како би могли упутити захтјев према Влади. Очекујемо сарадњу, спремни смо на преговоре и компромисна рјешења која ће ићи у корист свих нас, само да људе у просвјети, култури и науци доведемо у исту почетничку позицију са другим буџетлијама - казао је Гњатић.
Да је незадовољство у наведеним браншама велико, тврди и предсједник бањалучког регионалног Одбора Синдиката образовања, науке и културе Милош Колунџија наводећи да је изједначавање коефицијената неопходно како би се смањио одлив квалитетног наставног кадра из просвјете.
- И те како смо суочени са одливом кадра, али та појава не долази толико до изражаја због мањег броја ученика посљедњих година. Мањак наставника примјетан је за предмете као што су математика, хемија, страни језици, али и за стручне предмете, попут машинства јер машински инжењери на другим позицијама могу зарадити далеко већу плату. Већ сада је тешко наћи замјенског наставника за радника на боловању - категоричан је Колунџија.
Додаје да млади који тек завршавају факултете не желе да раде у просвјети јер у јавној управи могу зарадити 200, 300 марака више.
- Рад у просвјети је рударски посао, а лош стандард у овој бранши доприноси томе да младе генерације у широком кругу заобилазе рад у школама и то ће бити још израженије ако се ствари не промијене - рекао је Колунџија.
Предсједник Актива средњих школа регија Бањалука Љубан Бајић каже за “Глас” да плате просвјетара јесу најниже у односу на друге буџетске кориснике, али наводи и да су у неколико наврата повећаване.
- Нето плата професора у средњој школи са пуном нормом, без минулог рада износи око 1.520 КМ - рекао је Бајић.
Позиција
Драган Гњатић каже да у области образовања, науке и културе ради око 23.000 запослених, од чега је око 15.000 у просвјети.
- Посљедње повећање плата у износу од пет одсто било је 1. јануара ове године за групацију радника која је имала примања до 1.200 марака. Ми не оспоравамо чињеницу да је посљедњих година било раста плата, али због различитих коефицијената нисмо у истој почетничкој позицији са другим буџетским корисницима - појаснио је Гњатић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
