Божић празник мира и љубави
На Божић ујутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божићног славља.
Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију
Божић, најрадоснији хришћански празник, слави се 7. јануара као успомена на дан рођења Исуса Христа. С обзиром на то да је празник рођења новог живота, дјеце и родитељства, украшен је најљепшим вјерским обичајима и обредима.
Кад је ријеч о обичајима, они се у нијансама разликују од краја до краја, али сама суштина је иста. Основни елементи прославе Божића свуда су исти, а то је уношење бадњака у кућу и његово паљење, Бадње вече, чесница, положајник.
Бадњи дан
Дан уочи Божића, 6. јануара, православни хришћани славе Бадњи дан. То је посљедњи дан у Бадњој недјељи у току које се, према вјеровању, не треба шишати, бријати, нити сјећи нокте да се не би “сјекло здравље”. Тај дан се устаје прије зоре, а најмлађи и најстарији мушкарац из куће иду у шуму по бадњак. Одмах по устајању у кући се ложи ватра и приставља печеница, а жене припремају колаче, торте и божићну трпезу.
Бадњак
Обично се бира храст цер који домаћин, окренут према истоку, сијече са три снажна ударца. Приликом одсијецања изговара се молитва за здравље и срећу породице. Иверак који отпадне при првом ударцу се покупи и чува.
Он се ставља у карлицу, што помаже да се у њој скупља кајмак дебео као ивер или, ако се стави на кошнице, онда нико неће моћи пчелама да науди. Некада се први ивер потапа у воду коју обољели пију ради оздрављења, док се негдје ставља под квасац са жељом да у кући све расте као квасац.
Један дио ивера се чува у кући и вјерује се да цијелој породици доноси мир и благостање. Бадњак се према кући носи на десном рамену, а када се донесе, усправи се поред улазних врата и ту стоји до увече, када га домаћин уноси у кућу.
Слама
Послије бадњака у кућу се уноси слама. Домаћица у сламу под столом, гдје се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које дјеца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје…”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела.
Божић
На Божић ујутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. Послије службе у цркви се прима нафора (освећени хљеб) и прво се она узима на Божић. Вјерници се поздрављају ријечима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!”
Чесница
Чесница је погача која се прави од брашна, воде и масти, без квасца. Најчешће је мијеси најстарија укућанка првог дана Божића, прије изласка сунца. Затим се окреће поливајући се вином и ломи се на онолико дијелова колико има укућана. У тијесто за чесницу се убаци новчић и дио иверка са Бадњака, па онај кога западну приликом ломљења ће, према вјеровању, имати новца, здравља и среће током цијеле године. Онај ко добије дио чеснице у којој је новчић, по народном вјеровању, биће срећан цијеле године.
Печеница
Заједно са бадњаком, домаћин и његови синови вече прије у кућу уносе и печеницу. Мушкарци који носе печеницу на ражњу, уз ријечи “Добро вече, срећно Бадње вече”, ступају десном ногом преко прага, а у кући их дочекује домаћица, која посипа са зоби домаћина и печеницу изговарајући ријечи: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница.” У српском народу печеница је најчешће младо прасе, док у неким крајевима то може бити и младо јагње и назива се веселица. На празничној трпези се не смије наћи живина, јер она симболише назадовање и растурање куће зато што кљуца и баца земљу иза себе.
Положајник
На Божић, рано пријеподне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намјерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник. Положајник симболички представља мудраце који су пратили звијезду са истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Он прилази ватри и џара је гранчицом са бадњака говорећи: “Колико варница, толико парица, колико варница, толико среће и весеља”, и даље набрајајући све оно што мисли да би ваљало да се у домаћиновој кући умножи. Домаћица послужује положајника и дарује га прикладним поклоном. По вјеровању, он је особа која на Божић, и за цијелу наредну годину, доноси срећу у кућу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.