Слободан Крстић, најмлађи мајстор фотографије у бившој Југославији:Глобализација убија дубину и снагу фотографије
Фотографија је тренутак који се више не може поновити и у свакој секунди кроз објектив настаје ново и другачије умјетничко дјело, каже мајстор фотографије Слободан Крстић, који се од фото-апарата не раздваја пола вијека.
Крстић, родом из Бијељине, са навршених 30 година добио је звање најмлађег мајстора фотографије у бившој Југославији, што никоме до тада није пошло за руком. Кроз објектив фото-апарата, ствара умјетничка дјела која, каже, немају цијену, па их и не продаје. Међу фотографијама најдраже су му оне на којима су портрети његове четворо дјеце. Имао је 30 самосталних изложби, а са више од 1.500 фотографија учествовао је на 400 колективних изложби у цијелом свијету.
Фотографија се данас, каже, драстично промијенила.
- Глобализација је ушла у фотографију и она нема више ону дубину и снагу. Непојмљиво ми је да се испод фотографије пише објашњење, али то су ти трендови - рекао је Крстић.
* ГЛАС: Када је почело Ваше дружење са фото-апаратом?
КРСТИЋ: Љубав према фотографији родила се у гимназијским данима, када сам за један чланак у новинама добио награду фото-апарат "пионир". По одласку на студије у Београд постао сам члан Фото-клуба "Електромашинац" и тада почиње озбиљније бављење фотографијом.
* ГЛАС: Можете ли се присјетити прве професионалне фотографије коју сте направили?
КРСТИЋ: У оно вријеме све је било другачије. Користио се аналогни фото-апарат, сате сам проводио у лабораторији и развијао филм. Најважнија ми је та прва фотографија која је примљена на изложбу давне 1970. године. Никад се нисам бавио фотографијом као занимањем, нисам живио од тога, али сам имао пуну слободу у стваралаштву.
Црна боја и безброј нијанси сиве избалансираних тако да дочарају мотив или осјећања оно су што чини црно-бијелу фотографију посебном, док су оне рађене у боји само шарена лажа за очи.
* ГЛАС: Шта је то што чини једног мајстора фотографије?
КРСТИЋ: Мора бити нешто у човјеку, јер фотографија је приказ унутрашњег стања. Када снимам портрет, у зависности од тога како се ја понашам према тој особи, тако ће и она реаговати.
* ГЛАС: Сматрате ли да се драж фотографисања и ишчекивања да се филм развије и фотографија коначно узме у руке изгубила са доласком модерних технологија?
КРСТИЋ: Период аналогне фотографије и оно што сам створио тада остаје за будућност и хиљаде оних које сам направио касније не могу се поредити са њима. Стварао сам са више емоција.
* ГЛАС: Аутор сте три фото-монографије "Разгледница Бијељине", "Република Српска - земља импресија" и "Небом изнад РС"? Које су поруке које оне носе?
КРСТИЋ: На те двије монографије о РС радио сам четири године, ушао сам у сваки педаљ ове земље и све што је лијепо забиљежио на више од 30.000 фотографија.
* ГЛАС: Шта бисте поручили свима који одлуче да се баве фотографијом?
КРСТИЋ: Нека не мисле да су када купе фото-апарат постали фотографи. Треба пуно упорности и предзнања као и у свакој другој умјетности. Да бисте били добар фотограф морате овладати занатом.
Изложбе
* ГЛАС: Која је изложба на Вас оставила посебан утисак?
КРСТИЋ: Имао сам изузетан пријем осамдесетих година прошлог вијека у Њемачкој. Нијемци су били одушевљени мојим црно-бијелим фотографијама за које сам у оно вријеме могао добити огроман новац, али продаја није долазила у обзир. Драга ми је и изложба коју сам имао у Бијељини поводом 35 година бављења фотографијом, а ускоро ћу, надам се, обиљежити и пола вијека дружења са фото-апаратом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
