Пшеница губи трку са крмним биљем
Бањалука - Јесења сјетва озимих култура у Српској у пуном је јеку и очекује се да ће до 25. октобра бити засијано између 15 и 20.000 хектара.
Иако су рани приноси житарица у Српској надмашили прошлогодишње вриједности за око 20 одсто, ратари ипак имају мало разлога за задовољство. Ако се узме у обзир чињеница да су у претходној години водене бујице потопиле њиве, јасно је да подаци о расту производње и приноса нису ни изблиза добри као што на први поглед дјелују.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Српској је пшеницом засијано 37.897 хектара са којих је пожњевено 127.140 тона зрна. Просјечно остварен принос по хектару износио је 3,35 тона, што је за 19,1 одсто више у односу на прошлогодишњу сјетву. Остварени су и већи приноси зоби за 37,1 одсто, јечма за 35,1 одсто и тритикала за 13,1 одсто. Смањена је пожњевена количина ражи за пет и уљане репице за 1,7 одсто.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац каже да ће се под пшеницом наћи мање површине него раније без обзира на високе подстицаје ресорног министарства.
- Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је најављено да ће подстицаји за сјетву меркантилне пшенице износити 250 КМ по хектару и пет фенинга за килограм пшенице, што ипак није довољан стимуланс нашим пољопривредницима - каже Усорац.
Савјетује сточарима да засију што више грашка, грахорице јесењих култура како би били мање зависни од кукуруза и вјерује да ће у сјетви бити највише заступљени озими грашак и крмне културе.
- Хљебно жито ће бити мало заступљено јер ће сточари цјелокупну производњу оставити за сточну храну, чиме неће остварити право на подстицаје - сматра Усорац.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да су пољопривредници исказали велико интересовање за јесењу сјетву која је започела почетком овог мјесеца и вјерује да ће добра прољетна жетва ублажити посљедице суше.
- Резултати прољетње сјетве су поражавајући ако се узме у обзир да су приноси пшенице 3,35 тона по хектару, а требало би да буду готово 10 тона по хектару у условима каквим Српска располаже - рекао је Маринковић и нагласио да нова сјемена дају веће приносе.
Он додаје да је проблем то што пољопривредници нису имали довољно новца да на вријеме набаве оптималне количине ђубрива и средстава за хемијску заштиту усјева.
Апелује на ратаре да на вријеме обаве хемијску заштиту и прихрану усјева који могу ублажити ефекте негативних временских прилика. Савјетује пољопривредницима који намјеравају да сију озиме културе да сјетву обаве најкасније до 25. октобра како би остварили максималне приносе.
- Киша која је претходних дана пала погодовала је пољопривредницима, којима наруку иду и оптимистичне прогнозе метеоролога који кажу да нам предстоји период лијепог времена - каже Маринковић.
Мање пшенице
Владимир Усорац је поздравио став Министарства које за узгој хљебног жита издваја високе подстицаје, који покривају око 33 одсто трошкова.
- Интересовање за сјетву пшенице се губи због некоректног односа млинарско-пекарске индустрије према произвођачима који годинама указују на проблеме у вези са ниском откупном цијеном пшенице - каже Усорац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
