Празник Васкрсења Христовог у породици Савковић из Дервенте: Вјера у Бога као путоказ живота

Милијана Латиновић
Празник Васкрсења Христовог у породици Савковић из Дервенте: Вјера у Бога као путоказ живота

Љубав, слога, праштање и разумијевање, уз Божији благослов, водиља су десеточлане породице Савковић из Дервенте, у којој уз оца Дејана и мајку Славицу одраста осам малишана. Сваки дан им је испуњен радошћу и дјечијим осмијесима, а храбра мајка Славица истиче да није тешко бити стуб једне вишечлане породице.

- Дјеца су наше највеће богатство, понос и све оно због чега човјек живи. Могу вам рећи да ми је много теже било док смо имали двоје дјеце. Сада када их је осморо, ови старији доста помажу и све иде својим током - испричала је Славица.

Са вјером у Бога, у породици Савковић рађали су се здрави дјечаци и дјевојчице, а по рођењу родитељи су им давали имена великих светитеља. Најстаријем Јовану је 14 година, Ана има 13, Павле девет, а Марија седам година. Послије Марије рођени су близанци Милош и Лазар, којима је пет година, потом трогодишњи Василије, а прије неколико дана први рођендан прославила је мезимица породице, малена Милица.

Сваки дан у породичној кући Савковића је, кажу, празник. Ипак, током седмице, највише се радују недјељи, када су сви на окупу.

- Недјељом смо сви заједно. Ујутро одлазимо на литургију у манастир Бишња, а потом уз игру и породично дружење проводимо остатак дана - казала је Славица, додајући уз осмијех да је дан понекад прекратак за све њихове активности.

Дом Савковића, осим љубави између браће и сестара, испуњавају мир и спокој. Иконе на зидовима, спокој у гласу свих чланова породице, говоре колико су посвећени хришћанству и вјери у Бога. У вријеме наше посјете припремали су се за празник Васкрсења Христовог.

- Припреме за Васкрс почињемо четрдесетодневним постом, припремамо се за Свету тајну причешћа, одлазимо на недјељне литургије, а на Велику суботу фарбамо јаја и припремамо васкршњу трпезу - казала је Славица.

Истиче да на сам дан Васкрсења Христовог супруг и старија дјеца одлазе на уранак. Васкршњу трпезу, поред традиционално фарбаних јаја у луковини, красе омиљена јела најмлађих укућана, од сарме, печења, разних пецива до колача. Дјеца се највише радују фарбању јаја, а мајка Славица труди се да их научи традиционалним техникама шарања воском, затим травама различитих облика, а ту су свакако и шарене сличице.

- Највише се радујем фарбању јаја. Беремо разне траве на ливади и помажемо мами да украси јаја - испричала је седмогодишња Марија, чије је јаје прошле године било најјаче у породици.

О значају Васкрса малишани ове породице уче од својих родитеља, али и старије сестре и брата. Најстарији међу њима, Јован, са поносом истиче да му је жеља да по завршетку деветог разреда упише богословију.

- Васкрс је дан када је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, највећи и најсрећнији празник у православљу. Није нам тешко да испостимо цијели пост, како Васкршњи, тако и Божићни - каже Јован.

Наглашава да у њиховој породици нема подјела на мушке и женске послове, па колико је у могућности и сам прискочи мајци у помоћ док припрема празничне трпезе. Ништа им није тешко урадити, а све послове обављају пуног срца и душе, учећи оне најмлађе да корачају животном стазом вјерујући у Бога и поштујући своје родитеље и све ближње. У кући пуној дјеце игре и смијеха не недостаје, а причајући о празницима деветогодишњи Павле се присјетио једне анегдоте из претходне године.

- На Васкрс посјетимо комшије, честитамо им празник ријечима: "Христос васкрсе - Ваистину васкрсе", а они нас дарују шареним јајима. Један комшија се нашалио с нама и полупао свима јаја, а онда смо видјели да је имао дрвено јаје - кроз смијех је причао Павле.

Трудећи се да супрузи и дјеци обезбиједи све што је потребно за нормалан живот,  да ни у чему не оскудијевају, глава породице Дејан Савковић истиче да, иако имају све што им треба, дјецу учи скромности и поштовању.

- Од малена их треба учити да не могу добити све што пожеле истог момента. Скромност је врлина, треба да тежимо духовном богатству, а све ово материјално што имамо, све је то пролазно - сматра Дејан.

Учећи своје потомке да живот без чврсте вјере у Бога нема смисла и да је Васкрс дан побједе живота над смрћу, Дејан истиче да би био поносан да бар неко од његове дјеце свој живот посвети Богу.

- Поносан сам на сина Јована који жели да упише богословију. Велика би радост била да бар неки од њих сутра буду монаси и монахиње - додао је Дејан.

Прича да их, осим прославе Васкрса, ускоро очекује и крсна слава - Ђурђевдан, коју прослављају у кругу најближих. Осим тога, ова скромна породица послужује и празник Покров пресвете Богородице и Преображење Господње, дан када су сазнали да ће бити богатији за једног члана, најмлађу кћерку Милицу.

Десеточлана породица Савковић живи од властитог труда и рада. На подручју општине Дервента имају угоститељски објекат, а баве се и производњом кора за пите и баклаве. Јединствени су по много чему, а за себе кажу да су само скромна породица која странице своје животне приче исписује са много љубави и још више вјере у срцима.

Свети Никола

Дејан Савковић нам је испричао да се дјеца највише радују поклонима за Никољдан. Иако међу њима има старијих, који знају да поклоне у чизме оставе родитељи, одгајани у духу православља вјерују да Свети Никола походи домове дјеце која су била добра током године и дарује их.

- Са великом радошћу и узбуђењем дочекују Светог Николу. Некада и по неколико пута током ноћи устају да провјере да ли су поклони стигли - рекао је Дејан.

Рођендани

Од осам малишана у породици Савковић, њих троје прослављају рођендан у истом мјесецу. Иако рођени у различито вријеме, најмлађа Милица, најстарији Јован и Марија дан рођења прослављају у априлу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана