Петар и Славиша Радуловић из Лакташа “Фиће” и “бубе” чувају од заборава ФОТО

Највише је старих класика произведених прије пола вијека, а отац и син, заљубљеници у олдтајмере, ускоро купују и нова возила које ће рестаурирати. Најважније је, кажу они, не нарушити оригиналност модела.

Петар Радуловић истиче да се труде да старим возилима удахну нови живот, отргну их од заборава и сачувају за нека будућа покољења. Основни циљ им није продаја рестаурираних аутомобила, него што већа колекција, која, како кажу, нема цијену. Као дијете, прича Петар имао је аутиће играчке, а сада има олдтајмере. Новац уложен у овај хоби није занемарив, али никада није бачен, сматрају Радуловићи.

- Све што има употребну вриједност треба заштитити и сачувати, између осталог у то се уклапа и моја прича са олдтајмерима. Тежимо модерном и савременијем, али не заборављамо оно што нам је из дјетињства остало као драго сјећање. Тако и ја чувам успомене на мог првог “фићу” и то нема цијену - поручио је Петар.

На иницијативу сина Славише, прије десетак година, посветио је много више пажње рестаурацији олдтајмера. Дио послова обаве сами, али потребне су им и услуге лимара, ауто-лакирера, ауто-електричара и тапетара.

- Циљ нам је да вријеме и новац искористимо на најбољи начин, а љубав према сваком послу је основа да би резултат био видљив. Када желиш нешто да спасиш, мораш се томе посветити. Кроз причу са људима увијек сазнамо гдје има неки стари аутомобил који бисмо могли купити и удахнути му нови живот - истакао је Радуловић.

Такве аутомобиле, прича он, нико неће паркирати поред пута, него су најчешће у некој шупи, испод настрешнице, пуни прашине или људи у њима одлажу ствари које не користе. Петар поручује да не жали новац за таква возила, али некада ни то није довољно, јер су власници везани за њих, иако их не користе.

- Једна жена није жељела да нам прода “фићу” иако га не вози, али он за њу има сентименталну вриједност. Аутомобил је очуван, прешао је само 3.000 километара, али лежи у гаражи - додао је Радуловић.

Славиша, који је мајстор за ауто-фолије, љубав према аутомобилима наслиједио је од оца, а посебно издваја “бубе”.

- Када сам био трогодишњак један човјек из Лакташа имао је “бубу” и возио је у њој сву дјецу из улице. Потрпамо се сви назад и направи један круг па нас на крају почасти бомбонама. Од тада је све почело - присјећа се Славиша. Ништа му, каже, није тешко, чак ни да пређе 900 километара до Македоније са “бубом”.

- Нема гдје не идем, на скупове и дружења широм бивше Југославије. Суштина сусрета, који трају и по неколико дана, је дружење, али и размјена мишљења и искуства. Путовање, нови пејзажи, али и познанства и наравно све то са “бубом” - каже Радуловић.

Регистрација

Иако су олдтајмери возила која се не возе цијеле године, власници их морају регистровати као и сваки други аутомобил.

- Тражили смо законско регулисање статуса олдтајмера, када и под којим условима можемо возити те аутомобиле, али нисмо наишли на разумијевање надлежних. Потребан је закон који би подстицао људе који желе да имају олдтајмере. Зар има смисла да такав ауто буде регистрован као и сваки други читаву годину, а вожен понекад - испричао је Петар Радуловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.