Орић наградио Мехмедовића за одрубљену главу Србина
БРAТУНAЦ - Ратни командант Сребренице Насер Орић и Кемал Мехмедовић из Пала код Поточара одговорни су за свирепи злочин, који су муслиманске снаге починиле 8. августа 1992. године над мојом мајком Савком и браћом Aнђелком и Драганом, а један Бошњак који сада живи у Живиницама потврдио ми је да је Мехмедовић Aнђелку одсјекао главу и да су је, након што је од Орића добио награду од десет марака и џак брашна, шутирали по сребреничком игралишту.
Рекао је то "Гласу Српске" Михаило Млађеновић из Јежештице код Кравице који је, поводом 19. годишњице страдања браће и мајке, окупио породицу и комшије код спаљеног огњишта, гдје је у знак сјећања на своје најмилије организовао ручак и меморијални турнир у малом фудбалу.
- Поуздано знам да Мехмедовић данас живи и ради у Aустрији, као слободан грађанин. То је срамотно и жалосно, али увјерен сам да ће он и његов командант Орић, кад-тад, одговарати за та недјела, истакао је Млађеновић.
Подсјетио је да су тог дана, осим Aнђелка (27), заклани и његов други брат Драган (32) и шездесетогодишња мајка Савка.
Каже да су му браћа била ожењена и да је иза Драгана остало дијете и трудна супруга, која је неколико мјесеци касније родила другог сина, којем су дали очево име.
Aнђелко је, каже Михаило, имао супругу и петомјесечну кћерку Aнку, која је са стрицем и браћом посјетила гробове Млађеновића у Братунцу и присуствовала породичном скупу у Јежештици.
- Драго ми је што сам данас са својом породицом, али тешко ми је због трагичне судбине оца, кога нисам запамтила - рекла је Aнка и бришући сузе додала да не губи наду да ће бити адекватно кажњен убица њеног оца, стрица и баке.
Михаило истиче да је трагедија Млађеновића почела 12. јула 1992. године, када му је тешко рањен отац Љубомир, док је обављао радове на њиви.
- Лијечен је у Београду, али је умро од туге недуго послије сазнања да су му на најсвирепији начин убијени синови и супруга - рекао је Михаило.
Истичући да је то била друга трагедија за његовог оца, Михаило је подсјетио да су Љубомиру у Другом свјетском рату, такође на кућном прагу, убијени отац, мајка, кћерка и супруга која је била у другом стању, а да су њега заробили и одвели у њемачки логор, одакле се вратио тек послије рата.
Пустош у Ђерманима
У засеоку Ђермани још нема Срба, јер није обновљена ниједна од тридесетак порушених кућа.
- Осим Млађеновића овдје су живјеле породице Ђурића, Стјепановића, Јовановића, Тришића... Пут до села је пропао и тешко је допремити грађевински материјал, али нећемо дозволити да се угасе наша вјековна огњишта - истакао је Михаило који је, као и његов трећи брат Перо, избјегао трагедију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
