Др Горан Јањић, специјалиста опште хирургије у УКЦ РС: Олакшана борба са карциномом дебелог цријева

Он једини обавља овај захват по узору на колеге у Љубљани, Грацу и Бечу, гдје овај метод лијечења примјењују деценијама, а од прије четири године доступан је и пацијентима у Србији.

- Прву лапароскопску операцију тумора на дебелом цријеву, која је трајала четири и по сата, урадили смо у мају ове године код пацијенткиње која се добро опоравила, а операција је протекла у најбољем реду - рекао је Јањић и додао да је са својим тимом успјешно урадио још три оваква захвата.

* ГЛАС: Шта подразумијева лапароскопска операција тумора на дебелом цријеву и колико се показала успјешном?

ЈАЊИЋ: Ријеч је о начину лијечења који се примјењује свуда у свијету, а усвајањем те процедуре омогућавамо да и наши пацијенти буду лијечени савременим методама. Ова операција не подразумијева класично резање ткива већ почиње малим зарезивањем на кожи величине пет до десет милиметара. Кроз те рупице на стомаку специјалним инструментима улази се у унутрашњост и уклањају болесни дијелови дебелог цријева.

* ГЛАС: Да ли је тачно да је та метода много сложенија за хирурга, али знатно лакша за пацијенте?

ЈАЊИЋ: Ова метода јесте сложенија за хирурга јер тражи добру утренираност и стрпљење, како хирурга тако и тима који асистира, те посебне инструменте који се користе током захвата.

* ГЛАС: Које предности за пацијента доноси ова метода у односу на класичну операцију и колико траје опоравак?

ЈАЊИЋ: Пацијенти се након ове операције брже опорављају и враћају свакодневним обавезама. У прилог томе говори и наша прва операција. Када сам дан након захвата дошао да обиђем пацијенткињу, рекла ми је да не би ни знала да је оперисана да нема абдоминални дрен. То је добар показатељ колика је разлика у односу на класичну хирургију, гдје пацијенти по четири-пет дана не могу устати из кревета и много дуже се опорављају. Предност је и у томе што ови пацијенти мање коштају здравствени систем РС.

* ГЛАС: Да ли се ова операција може урадити код сваког пацијента или постоје ограничења?

ЈАЊИЋ: Важно је да се тумори откривају у што ранијој фази, што је и за нас онда с техничке стране лакше, а и лијечење је успјешније. Усавршавање љекарског тима и адекватна опрема ће омогућити да ову врсту операције радимо код свих пацијената, али тамо гдје је тумор већ достигао величину рукометне лопте и притишће околне органе, ограничена је могућност извођења лапароскопске операције.

* ГЛАС: Да ли је за успјешност ове операције пресудна правовремена дијагноза и када би требало урадити почетне претраге?

ЈАЊИЋ: Пацијенти који дођу у почетној фази болести имају бољу прогнозу него они код којих је болест у одмаклом стадијуму и већ имају метастазе. Важно је да сви старији од 40 година раде тест на окултно крварење, а старији од 50 година ендоскопски преглед дебелог цријева. Сви који, без обзира на животну доб, имају симптоматологију крварења, лажне позиве на столицу или позитивну породичну анамнезу су кандидати за рану ендоскопију и рано откривање болести.

* ГЛАС: Колико су тумори дебелог цријева у РС учестали и колики је проценат изљечења?

ЈАЊИЋ: Тумори дебелог цријева се налазе на другом мјесту по учесталости код мушкараца, одмах иза карцинома плућа, односно иза карцинома дојке код жена. РС спада у групу земаља са високим ризиком оболијевања од ове болести и годишње имамо око 150 операција тумора дебелог цријева у УКЦ РС.

* ГЛАС: Да ли од ових тумора чешће оболијевају мушкарци или жене и да ли се спушта старосна граница?

ЈАЊИЋ: Карцином дебелог цријева је нешто чешћи код мушкараца него код жена, а старосна доб се помјера па имамо доста пацијената у трећој и четвртој деценији живота, код којих болест брже напредује.

* ГЛАС: Колико каскамо за свијетом када су у питању лапароскопске операције и да ли имамо капацитете за напредак у примјени ове методе?

ЈАЊИЋ: Основну опрему имамо, али у неким сегментима још импровизујемо. У процедури је набавка нових ендоскопских стубова и вјерујем да ћемо обезбиједити све што недостаје. За лапароскопску методу веома је важна едукација љекара, јер сам и сам највише научио боравећи у Љубљани, Грацу и Бечу и за то сам захвалан менаџменту УКЦ-а РС што су ме подржали у тим одласцима.

Узрок болести

* ГЛАС: Шта је најчешћи узрок настанка тумора дебелог цријева?

ЈАЊИЋ: У посљедње вријеме доста је узнапредовано откривање настанка тумора дебелог цријева. Лоциран је један ген на петом хромозому гдје због поремећаја на њему под утицајем фактора средине, а највише због исхране богате мастима животињског поријекла које ремете функцију тог гена, долази до настанка овог карцинома.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.