Журке у Сјеверној Кореји до зоре под свјетлошћу свијеће

Ипак и они, као и многи у свијету, траже прилику да уживају у животу. За разлику од Јужне Кореје у сјеверном дијелу Корејског полуострва кућне забаве су веома уобичајене.

У земљи гдје је понашање у јавности предмет велике контроле, кућне забаве су природан начин да се људи опусте. Студенти у Пјонгјангу живе са својим родитељима и тешко могу организовати журке код куће и зато често одлазе у напуштене зграде, којих има прилично у главном граду.

Упркос општој логици, многи студенти воле да иду на села гдје им је држава одредила обавезну радну обавезу у виду пољопривредних радова. У селима се готово свако вече праве забаве и то је одлична прилика да се сретну представници супротног пола.

Међу свим друштвеним класама у Сјеверној Кореји забаве углавном оживљава неко ко свира на гитари или неком другом инструменту и онај ко води пјесму. Пиће соју помаже да се млади опусте и чак ако нестане струје, што је честа појава, кућна забава се наставља под свјетлошћу свијеће. Неки имућнији имају караоке машину, али је то ријеткост.

Много младих има приступ музичким MP3 плејерима који стижу из Кине заједно са страном музиком. Локалне поп пјесме тешко могу назвати кул. Постоји много љубавних пјесама, али су све редиговане и цензурисане. Ту су и пјесме које млади не воле да слушају - пјесме које величају владајућу породицу, наводе слушаоца да напорно ради или нуде носталгична сјећања на родне градове и мајке.

Обични становници Сјеверне Кореје немају шансу да уживају у пићима које конзумира владајућа класа, као што су текила или коњак. Већина само у специјалним приликама проба пића која производи држава, као што је јангдок-сул или пиво таедонганг и вјероватно никада нису пробали пића која се праве од воћа и бобица, као што је вино од боровница паектусан, које је доступно страним туристима.

Туристима је такође на располагању јако алкохолно пиће соју, које Сјевернокорејци праве од гљива. Према обичају боце пића се дијеле када је прослава рођендана Ким Ил Сунга и Ким Јонг Ила, за Нову годину и 9. септембар, дан када је настала Народна Република Кореја.

У посљедње вријеме долази до промјена како капитализам полако продире у земљу. Данас постоје ланци продавница у којима се алкохол продаје и пиво је доступно свима. Ипак најефикаснији начин је да се конзумира државни соју.

Доста се користи и нонгтаеги, пиће направљено у домаћој радиности. За оне који живе на селима, који немају довољно новца, нонгтаеги је једина опција. Производња тог пића је прилично примитивна и углавном се прави од кукуруза, воћа или гинсенга, који се остављају у теглама до врења и чувају се испод дебелих наслага одјеће, да би се задржала њихова топлота. Мамурлук од овог пића зна бити прилично неугодан.

Пушење цигарета је уобичајено међу мушкарцима. Они који доста пуше добијају надимак "коза димњак" , према познатом сјевернокорејском цртаном филму са козом која пуши.

Неки ролају сопствене цигарете уз помоћ страница државних новина "Родонг Синмун" и опрезни су да при том не подеру било коју слику чланова владајуће партије. Остали користе домаће брендове. Ким Јонг Ун је и сам пушач, као што су били његов дјед и прадјед. Он пуши цигарете 727 назване по дану завршетка корејског рата 27. јула. Тај број се често користи и као број таблица сјевернокорејске елите. ++++

Бингду

Када је ријеч о наркотицима, у Сјеверној Кореји се највише користи метамфетамин, односно кристални мет. Тамо га називају бингду и одговара реалности живота - јефтин је, не треба посебна опрема да се направи или специјално знање и одржава гладне људе на ногама, све док не постану зависници.

Поједини бингду користе и као замјену за лијекове, јер многи људи са хроничним болестима немају довољно новца да плате прикладан третман, а кристални мет им привремено уклања бол.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.