Село које бјежи од океана

Стенли Холи сjеди на врху малог насипа од стијена. „Подизањем овог насипа купили смо нешто времена", каже управник племена села Кивалина на обали Аљаске док гледа море. А то море је сваке године све ближе селу. Житељи Кивалине спавају све немирније, поготово сада уочи јесењих и зимских олуја када олујни вјетар море свом силом гура према обали. Сви су свијесни да насип од стијена не може дуго да издржи.

Убрзана ерозија

Метеоролог Скот Рап са универзитета Аљаска зна за проблеме становника Кивалина и осталих приобалних подручја. „Због ерозије ће многа мјеста уз обалу доживјети драматичне губитке земљишта", каже Рап. Он за појачану ерозију криви климатске промјене тј. повишење температуре и чињеницу да се лед посљедњих година много брже топи од уобичајеног, али то што се формира много касније. Лед је тај који ерозивну земљу држи „на гомили". „Села су остављена на милост и немилост мору и вјетру. Мјеста попут Кивалине морају да учине нешто што је прије могуће иначе ће дословно пропасти у океан", каже Рап.

Градоначелник Кивалине Остин Свон научне тврдње поткрепљује фотографијама из ваздуха. „Ево овде смо изгубили 30 метара обале, тамо 75. То је превише за само две године", каже Свон за DW и додаје: „Директно је погођено неколико породичних кућа, али и локална болница".

Посљедњи кит уловљен прије 20 година

„Океан нам не оставља никакав избор", резигнирано каже Свон. Кивалина је мјесто с око 400 житеља, махом припадника народа Инупијати. Припадници тог народа на свом малом острву на обали Аљаске ионако живе тешко. Генерацијама су живјели од риболова и лова на китове и фоке. Али посљедњег кита житељи Кивалине су уловили прије двадесет година. Фока исто тако више нема јер нема ни санта леда на којима оне живе. И мреже су све празније.

„То није довољно", показује Репи Свон полупразну мрежу. Он и његова супруга лове како би прехранили велику традиционалну породицу са преко 50 чланова. Људи у Кивалини су навикли на то да их природа и живот не штеде. Али успијевали су да издрже. Ово је за многе свети дио земље на којем живе већ генерацијама. Али сад природа ипак побјеђује.

Село се сели

Планови за пресељење комплетног села постоје већ деценијама, али до сада нико није озбиљно о њима расправљао. Увијек се некако излазило на крај с природним катастрофама и недостатком животног простора. Сада је другачије. „Дуго смо истраживали и сада располажемо свим потребним информацијама", каже Репијева сестра Колин. Постоји још само један проблем: новац. Селидба кошта преко сто милиона долара. У тренутку када савезна америчка држава Аљаска због ниских цијена нафте (која је њен главни извор прихода) крпи рупе у буџету, за владу је то превелик износ.

Гувернер Аљаске зато приликом посљедње посјете селу није обећао ништа. То је наишло на неразумијевање житеља села. Ако Колин и њезини сарадници не буду успијели да покрену приватне улагаче, ријешење би требало да до даљег буде – провизорно насеље. Рачуница житеља Кивалине: тада ће држава, јер је на то законски обавезана, бити присиљена да сагради садржаје попут школе и инфраструктуре па ће тако на крају ипак, ако никако другачије, на силу финансирати и само пресељење. „Одлучна сам да то спроведем у дјело", каже Колин за DW. У борби с климом и државом, житељи Кивалине надају се да ће на крају ипак побједити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.