Нико не зна ко троши Гадафијеве милијарде

 Нико не зна ко троши Гадафијеве милијарде 10.02.2018 16:10 | Агенције

Брисел - Шест година након смрти Моамера Гадафија, замрзнута финансијска средства његовог режима у Бриселу генеришу десетине милиона евра камате, коју користе непознати људи упркос међународним санкцијама.

Сајт "Политико" истраживао је шта се дешава са 16 милијарди евра некадашњег либијског предсједника и тако открио редовне одливе дивиденди, прихода од обвезница и исплате камати.

Правна документа, изводи из банака, електронска пошта и десетине интервјуа указују на велику рупу у спровођењу санкција. Док је Гадафијево богатство требало да буде чувано за либијски народ док се ратом разорена држава не стабилизује, документи које је прегледао "Политико" показују да су у протеклим годинама са замрзнутих рачуна у Бриселу исплаћиване камате на рачуне у Луксембургу и Бахреину.

Белгијско министарство финансија је рекло да су такве исплате легалне.

Камата је отишла на рачуне који припадају Либијском инвестиционом органу (ЛИА), сувереном фонду земље, основаном 2006. године.

Након интервенције под вођством НАТО-а која је срушила Гадафија, који је убијен у октобру 2011. године, у земљи практично влада безвлашће, па није јасно ко сада руководи овом агенцијом и ко добија новац који стиже на њене рачуне.

Двије групе тврде да су званична влада у Либији - она из Триполија коју подржавају Уједињене нације и још једна са сједиштем у источној луци Тобрук, коју подржава војска. Обје фракције су именовале шефове фонда ЛИА.

Да ствар буде још компликованија у Триполију постоје два човјека која тврде да су законити челници фонда.

"Политико" је контактирао адвокате, консултанте, бившег шефа ЛИА и оне који тврде да су садашњи челници овог фонда. Нико није могао да објасни ко је, ако је ико, од ривала који тврде да су шефови ЛИА, могао да приступи милионима који су исплаћени из Белгије.

Земље широм свијета, међу којима су оне из ЕУ и САД, замрзле су средства фонда ЛИА у складу са резолуцијом УН у марту 2011. године.

Санкције УН су се односиле на око 67 милијарди средстава ЛИА, која су се налазила у банкама и фондовима широм Европе и Сјеверне Америке.

У Европи су националне владе одговорне за спровођење ових санкција. На састанку у октобру 2011. године 28 држава ЕУ су договориле да се санкције односе само на оригинална замрзнута средства, а не на камату на њих зарађену након септембра 2011. године.

Кредитори широм Европе, међу којима су и принц Лоран из Белгије, краљев брат и једна италијанска млекарска индустрија су неуспјешно покушали да врате дио новца за који кажу да им дугује Либија из касе ЛИА.

Под Гадафијевом влашћу, ЛИА и њене подружнице су постали значајан међународни играч и купиле су имовину у многим међународним компанијама, прије свега у Италији и Британији, међу којима су и "Фијат", ФК Јувентус, Краљевска банка Шкотске и "Пирсон", тадашњи власник "Фајненшел тајмса".

Четири рачуна

Средства Либијског инвестиционог органа су закључана на најмање четири банковна рачуна којим управља "Еуроклир", финансијска институција са сједиштем у Бриселу. Према копијама извода "Еуроклир" из 2013. године, замрзнута средства уложена у акције прије 2011. године повећала су се у вриједности до 14 милијарди евра. Те акције су укључивале и послове у великим италијанским компанијама.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица