Китови посвађали западну и источну цивилизацију

Као близак војнополитички савезник САД, Јапан већ деценијама своју спољну и безбједносну политику усклађује са жељама и захтјевима Вашингтона. Далекоисточна царевина неријетко прави и за њу штетне уступке у области економске политике, у одређивању царина и квота за увоз или у спровођењу санкција против трећих земаља које диктира Бијела кућа. Краткорочни економски губитак, па и слабљење одређеног сегмента привреде прихватају се невољно, као жртве које морају бити поднијете зарад сигурности коју пружа војни савез са САД.

Међутим, трпљење и послушност могу ићи само до одређених граница, након чега на површину избијају дуго затомљена горчина, отпор и гњев. Ту линију отпора према притиску који долази са Запада Јапан је посљедњих година повукао на релативно неочекиваном мјесту, у домену располагања живим ресурсима, односно, прецизније, у лову на китове.

Међународна комисија за лов на китове је на конференцији недавно одржаној у словеначком граду Порторожу гласањем земаља чланица усвојила резолуцију којом се знатно пооштравају критеријуми за лов на китове у научне сврхе, и од Јапана тражи да се придржава одлуке Међународног суда правде који му је раније ове године наложио да прекине ловачке походе на китове у Јужном океану.

Том приликом, та организација је оставила могућност за мањи, ограничени лов у сврху исхране и преживљавања Инуитима (Ескимима), старосједиоцима Гренланда и Канаде, који живе у поларним условима и за које су месо и уље кита основа егзистенције. Она је тада такође дозволила и спровођење ограниченог лова у научне сврхе.

Међутим, 2010. године Аустралија, која се налази на сјеверним обалама Јужног океана, поднијела је тужбу Међународном суду правде теретећи Јапан да злоупотребљава квоте за лов у научне сврхе. Јапански морнари су у претходне двије деценије већ били усмртили око 10.000 тих животиња, угрозивши тако њихов опстанак.

Резолуције Међународне комисије за лов на китове, међутим, нису правно обавезујуће, а одлука Међународног суда правде у Хагу може се заобићи преименовањем ловног програма.

Зато је Јапан, иако је из обзира према тим међународним институцијама отказао ловачку експедицију у Јужни океан заказану за крај ове године, овог мјесеца наставио лов на морске сисаре у водама сјевероисточног Пацифика.

Посљедњих година, јапански китоловци се на јужној полулопти суочавају са директним физичким ометањем које спроводе припадници непрофитне организације за заштиту морских екосистема "Си Шепард", чије је сједиште у САД.

Активисти те смјеле организације још од 2005. године покушавају да спријече дјеловање јапанских бродова у Јужном океану, при чему се не либе агресивних акција као што су изазивање судара, засипање јапанских пловила фарбом и киселином, па и упад на њихову палубу.

Западњачки активисти такође долазе и у јапанске луке из којих крећу китоловци и ту протестују, неријетко користећи и тешке ријечи које вријеђају локално становништво, а у прошлости су и тајно узимали узорке из јапанских ресторана и вршили њихову ДНК анализу не би ли доказали да је јапански лов на китове комерцијалне а не научне природе.

Јапанцима, за које се већ деценијама у интелектуалним круговима Европе и САД вјерује да су мудраци који живе у складу са природом због своје пјесничке осјетљивости према промјени годишњих доба, прелијепих вртова који одишу духовношћу и традиционалних вјештина попут икебане и бонсаија - сада се лијепи етикета "варвара" и "кољача китова" којима недостаје свијест о потреби за очување природе.

Критичари из иностранства истичу да јапански научници за протекле готово три деценије лова нису произвели више од два-три релевантна научна рада, да проучавање китова не захтијева њихово масовно убијање и да се мноштво корисних података о исхрани, миграцији и начину комуникације ових гигантских сисара могу добити њиховим праћењем у природи. Један од аргумената западњачког кампа који се противи лову на китове је и то да у савременом Јапану месо те животиње чини занемарљиви дио трпезе становништва, с обзиром на то да је свега неколико процената укупне популације Земље излазећег сунца у свом животу имало прилику да проба ту посластицу.

Јапанска страна, међутим, указује на то да је лов на китове већ хиљадама година дио јапанске културе, те да егзистенција неколико рибарских насеља у Јапану зависи од те дјелатности.

Гозба за око камере

Јапански министар иностраних послова Фумио Кишида са својом свитом симболично и пркосно је, пред камерама, дегустирао месо кита. За дугим столом бирократе његовог министарства и посланици, тада су на министров први залогај, здушно зарили кашике у чиније са јапанизираном варијантом индијског карија у којем се исецкан на ситне комаде брчкао кит, при том озбиљно угрозивши своје бијеле кошуље са којих су претходно мудро уклонили кравате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.