Жељка Цвијановић, премијерка Републике Српске, за Глас Српске: Раштимани оркестар из Сарајева наноси штету РС

Жељка Цвијановић, премијерка Републике Српске, за Глас Српске: Раштимани оркестар из Сарајева наноси штету РС 11.09.2017 11:56 | Жељка Домазет

Усвајањем измјена Закона о акцизама била би омогућена интензивна градња саобраћајне инфраструктуре, буџети би имали редовне транше повољних средстава ММФ-а, била би олакшана реализација програма са Свјетском банком, а пољопривредници и Фонд здравства РС добили би по додатних десет милиона КМ.

Управо то су СДС, ПДП и НДП и жељели да спријече, а СДА због унутрашњих подјела није успјела да обезбиједи довољно гласова. Да ли ће се то питање поново наћи у Парламенту БиХ не знам, нити је то више у фокусу Владе РС, истакла је у интервјуу за "Глас Српске" премијерка Српске Жељка Цвијановић.

* ГЛАС: Очекујете ли да ће сет закона који се тичу акциза и од које зависи аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) ипак бити усвојен на нивоу БиХ? Шта ће се догодити ако то питање не буде ријешено у скорије вријеме?

ЦВИЈАНОВИЋ: Ако то питање не буде ускоро ријешено, неће бити аранжмана са ММФ-ом, нити ће бити подршке Европске банке за обнову и развој за изградњу аутопутева. Питање акциза је обавеза власти на нивоу БиХ, а тамо већ неко вријеме нема парламентарне већине и не зна се ни ко пије, ни ко плаћа. Што се тиче координације између различитих нивоа власти у погледу реформских процеса, не постоји више ни комуникација, а камоли координација. Осим празне приче о Европи и реформама, на нивоу БиХ не постоји спремност да се озбиљно приступи било којем питању. Усвајањем измјена Закона о акцизама била би омогућена интензивна градња саобраћајне инфраструктуре, буџети би имали редовне транше повољних средстава ММФ-а, била би олакшана реализација програма са Свјетском банком, а пољопривредници и Фонд здравства РС добили би по додатних десет милиона КМ. Управо то су СДС, ПДП и НДП и жељели да спријече, а СДА због унутрашњих подјела и распада посланичког клуба није успјела обезбиједити довољно гласова. Да ли ће се то питање поново наћи у Парламенту БиХ не знам, нити је то више у фокусу Владе РС. Ми смо свој дио посла из аранжмана са ММФ-ом и реформске агенде завршили прије девет мјесеци, а да ли ће то урадити и ниво БиХ, који више личи на раштимани оркестар него на иоле озбиљну власт, питање је за њих иако штету од њиховог нерада и неодговорности трпе сви.

* ГЛАС: БиХ још није усвојила глобални фискални оквир, али институције БиХ траже више новца. Какав је став РС и када очекујете да буде усвојен фискални оквир?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не видим потребу да повећавају оквир и да траже повећање средстава за институције БиХ, јер се на њих ионако троши превише новца, а од њиховог рада грађани не виде никакву корист. Уосталом, и став ММФ-а је да не треба повећавати глобални фискални оквир и партије које чине власт на нивоу БиХ су упознате с тим, па се поставља питање зашто су предложили оно што ММФ не дозвољава. Али, то можда и не треба да чуди. Они по Вашингтону парадирају и на састанцима са ММФ-ом и Свјетском банком причају бајке о реформама које ће спровести, а када се врате у БиХ, ништа од оног што обећају не изврше. Исто раде и по Бриселу, гдје по правилу, за своју неспособност и промашаје оптужују власт РС. Избројала сам у записнику са једног таквог састанка гдје је један, назовиминистар из Савјета министара, 17 пута поменуо предсједника Милорада Додика оптужујући њега за оно што они нису били у стању да изврше тамо гдје су власт на нивоу БиХ. Смијурија од власти. Да ствар буде гора, онда се ту упетљају и поједини странци, који кажу да подржавају аранжман БиХ са ММФ-ом, а онда оптуже Милорада Додика и функционере Српске што неће да подрже приједлог који не подржава ни ММФ. То довољно говори о свему.

* ГЛАС: Да ли сте с обзиром на изостанак транши од ММФ-а задовољни темпом измиривања обавеза према буџетским корисницима и какво је стање у буџету?

ЦВИЈАНОВИЋ: Српска редовно измирује своје обавезе, а стање у буџету је знатно боље. Имамо стални раст прихода од директних и индиректних пореза, макроекономски показатељи се из године у годину поправљају. Имамо привредни раст и то не само у прошлој години, већ посљедњих 11 квартала. У 2016. години остварен је номинални БДП-а у износу од 9,6 милијарди КМ, што представља реални раст од 3,5 одсто у односу на 2015, а треба се присјетити да је пројекција раста била испод три одсто и да су бројни свакодневни "аналитичари" чак и то оцјењивали преамбициозном пројекцијом. Било је изузетно тешких периода, али то је иза нас. Такође, евидентан је и стални раст индустријске производње и извоза и стално се повећава број запослених у индустрији. У спољној трговини остварени су најбољи резултати од настанка РС и у првих шест мјесеци 2017. године покривеност увоза извозом износи 71 одсто. Од 2013. број запослених стално расте и ове године требало би да премаши 260.000, што би био рекорд од када се мјери запосленост у Српској. Просјечна плата је током претходног периода стално биљежила благи раст и она је, примјера ради, већа него у Србији и Македонији, а уједначена са ФБиХ иако се то стално настоји другачије представити. Такође, измирили смо сва дуговања за 2016. годину за подстицаје у пољопривреди и постигли потпуну ажурност кад је ријеч о текућим обавезама. Редовно се исплаћују и обавезе према борачкој популацији.

* ГЛАС: Да ли ће РС на вријеме усвојити буџет за наредну годину и на чему ће бити акценат и хоће ли бити испуњено обећање о повећању пензија?

ЦВИЈАНОВИЋ: Буџет ће, као и сваке године, бити усвојен на вријеме. Пензије су повећане више од 11 одсто у претходне три године, а додатно повећање од пет одсто биће обезбијеђено у два корака - од октобарске пензије три одсто, а сљедеће године за додатна два процента. Од сљедеће године Влада РС, уз већ постојећа давања, уводи и накнаду за незапослене породиље у висини минималне плате у мјесечном износу од 405 КМ током 12, односно 18 мјесеци за треће дијете. То је огроман корак којим желимо смањити разлику између запослених и незапослених породиља. Биће још значајних мјера.

* ГЛАС: Влада је донијела конкретне мјере за помоћ пољопривреди након суше. Како иде њихова реализација?

ЦВИЈАНОВИЋ: И овај пут смо, као и 2014. године када су нас задесиле катастрофалне поплаве, реаговали први у регији и донијели сет мјера. Знајући колику је штету нанијела суша, измирили смо сва ранија дуговања и постигли потпуну редовност у исплати текућих обавеза. Обезбиједили смо и додатних десет милиона КМ. Од тога пет милиона иде за додатну подршку јесењој сјетви, укључујући и повећање количине регресираног горива са 100 на 120 литара по хектару и 150 килограма регресираног ђубрива по хектару, чиме ће бити обухваћено 26.000 газдинстава. Ту је и пет милиона КМ додатних средстава за наводњавање и ако се узму у обзир пројекти који су реализовани или који су у току, уз ових додатних пет милиона имаћемо укупно улагање у системе за наводњавање у вриједности од 37 милиона КМ. Уводимо и додатну мјеру - подстицаје за изградњу зимских мини-акумулација, а предвиђено је и ослобађање закупаца и концесионара пољопривредног земљишта у својини РС од плаћања 50 одсто износа закупнина, односно концесионих накнада за 2018. годину. Тражимо и реакцију осигуравајућих друштава кроз ургентну исплату одштете осигураним произвођачима, а биће обезбијеђено и финансирање додатног тестирања узорака млијека и хране за животиње на микротоксине. Према нашим пројекцијама, ове године, по различитим основама и из различитих извора, у аграрни сектор Српске биће уложено око 185 милиона КМ.

* ГЛАС: У више наврата сте истакли да је реорганизација рјешење за тешко стање у "Жељезницама РС". Када би тај процес могао бити завршен и са каквим исходом?

ЦВИЈАНОВИЋ: Ситуација у "Жељезницама РС" је веома компликована, дуговања су велика, а жељезнички путнички саобраћај готово да не даје никакве резултате и није профитабилан и има више социјалну димензију. У теретном саобраћају је смањена активност и управо из свих тих разлога ушли смо у процес реструктурисања предузећа уз подршку Свјетске банке. Процјена је да ће за тај процес укључујући финансијско, оперативно и кадровско реструктурисање бити потребно око 230 милиона КМ, а комплетан процес реструктурисања требало би да буде завршен до краја 2021. године. Вишак радника биће рјешаван постепено, кроз пензионисање, отпремнину или преквалификацију одређеног броја радника.

* ГЛАС: Здравствени сектор мучи огроман дуг за порезе и доприносе. Какви би потези могли бити повучени када је ријеч о здравственим установама?

ЦВИЈАНОВИЋ: Влада је већ донијела низ мјера које се спроводе планираном динамиком како би систем здравствене заштите био додатно унапријеђен и учињен ефикаснијим. У фокусу свих активности је интерес пацијената. Највећи изазов са којим се сусреће систем здравства је диспаритет између прихода и расхода. Другим ријечима, у здравственом систему се пружа широк обим услуга, а тај раст у претходном периоду нису пратили адекватни приходи. Нажалост, у претходном периоду није дошло до усвајања закона о акцизама на дуван и алкохол, чиме би били гарантовани додатни приходи за здравствени сектор. На приходе додатно утиче нередовно плаћање доприноса за здравствено осигурање. Влада је обавезала јавне здравствене установе да редовно измирују текуће обавезе у погледу уплате пореза и доприноса, а Фонд здравственог осигурања РС ће, уколико јавне здравствене установе не буду измиривале своје обавезе, то чинити из средстава које дозначава установама на мјесечном нивоу. Све више здравствених установа успијева да редовно извршава своје обавезе. Фонд здравственог осигурања РС, одлуком Владе, посебно води рачуна о домовима здравља који се налазе у мање развијеним општинама, како кроз повољније стандарде уговарања који се примјењују за њих, тако и издвајањем додатних средстава за њихово функционисање.

Реконструкција Владе плод спиновања

* ГЛАС: Велики дио мандата Владе једна од сталних тема у јавности је њена реконструкција. Да ли је сада и дефинитивно јасно да реконструкције неће бити с обзиром на то да се ближе и општи избори и јесте ли задовољни радом министара?

ЦВИЈАНОВИЋ: Различите приче и спиновања у вези са промјенама у Влади РС прате нас током читавог мандата, а колико је све то било тачно или нетачно, лако је процијенити. Ова Влада је у веома тешким временим задржала и финансијску и другу стабилност и све вријеме имала стабилну парламентарну већину. У цјелини гледајући, задовољна сам постигнутим, узевши у обзир околности у којима смо радили, али сматрам да увијек може боље. Терет нису носили сви подједнако у Влади, али и то је, ваљда, реалност. Интересантно је да су захтјеве за смјену Владе, која има скупштинску већину, тражили они, а то су СДС, ПДП и НДП, који сједе у власти у Сарајеву у Савјету министара, који је одавно остао без парламентарне већине на нивоу БиХ и који упорно настоје да кризу из Сарајева или пренесу у Бањалуку или прикрију галамом у Бањалуци.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица