Пољгујева: Оптужбе за геноцид супротне стварним дешавањима

“Заузимање Сребренице 1995. године од стране Војске Републике Српске и каснија дешавања нису екстраординарни догађај. Нису геноцид који су над муслиманима починили Срби, већ једна епизода грађанског рата”, оцијенила је Пољгујева у Бањалуци на међународној научној конференцији о теми “Сребреница, стварност и манипулације”, која се одржава с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године. Она је навела да је дјеловање Војске Републике Српске имало карактер одговора и да је било условљено неопходношћу да се заштити српско становништво тог подручја.

“Нема ниједне чињенице која би потврдила да су генерал Ратко Младић или други високи команданти наређивали да се униште муслимани у Сребреници. Реални ратни злочини који су тада извршени против муслимана били су неорганизовани ексцеси. Они подлијежу кажњавању, али не могу да се тумаче као геноцид”, рекла је Пољгујева и додала да је истина о Сребреници важна и ради будућности Срба и Републике Српске.

У реферату бившег амбасадора Савезне Републике Југославије у УН Владислава Јовановића се истиче да је оснивање Хашког трибунала било у интересу САД и њихових савезника да остваре одмазду над Србима и трајно их представе као негативце са геноцидним поривима.

“То су захтевали геополитички и други интереси САД, који су били испред правичности. Показало се да је помирење три страна у окрутном грађанском рату у БиХ било у другом плану, иако је било наведено као главни циљ”, наводи Јовановић.

Он пише да је мандат Хашког трибунала, блиског САД и НАТО, био да кажњава и проскрибује, а не да заиста мири, те да је српска страна у рату у БиХ унапријед одређена као далеко највећи кривац.

“Хашке пресуде и оптужнице следиле су проценат кривице у рату, утврђене од ЦИА - 70 одсто Срби, 20 Хрвати и 10 одсто Бошњаци. То се односило и на висину казни и тежину оптужница. Овај трибунал није допринео помирењу и историја међународног кривичног правосуђа према њему неће бити благонаклона”, пише Јовановић.

Пуковник Марко Тривић, који је био један од команданата у Дринском корпусу, рекао је на конференцији да је операција Војске Републике Српске “Криваја 95” на заузимању Сребренице изнуђена.

Он је додао да је мјешовита колона /28. дивизије такозване Армије БиХ и војно способних мушкараца/ представљала легитимни војни циљ и да борбена дејства српских снага против те колоне за вријеме њиховог пробоја према Тузли нису представљала ратни злочин.

У реферату новинара, истраживача и публицисте из Швајцарске Александра Дорина се истиче да су манипулације злочинима Срба у Сребреници производ оркестрираног дјеловања многих кругова да би се српски народ окарактерисао геноцидним и прогласио јединим кривцем за рат и страдања у БиХ.

Он напомиње да је циљ био и да се политичко-војни врх Срба ратни злочин и геноцид.

“Судовима у Сарајеву и Хагу очигледно није стало до истине, да докази за такве злочине изађу на видјело и да се сходно утврђеним чињеницама предузме одговарајућа одговорност. То је не само невиђени скандал на међународном нивоу већ и истовремено трагичан примјер расизма према српским жртвама и цијелом српском народу”, наводи Дорин.

Скуп се одржава у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске, а организатори су Организација страјешина Војске Републике Српске, Независни универзитет Бањалука и Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.