Оштре казне за директоре, строжа контрола управника
Бањалука - Новим законом о стечају у РС биће пооштрене казне за директоре који у предвиђеном року не поднесу захтјев за стечај предузећа, повећан степен контроле рада стечајних управника и ограничен број стечајева које ће моћи да воде истовремено.
У Министарству правде РС су истакли да је један од кључних проблема у садашњем закону неблаговремено покретање стечаја због тога што њиме није дефинисан орган који врши надзор над примјеном законске одредбе која прописује да је директор одговоран за благовремено покретање поступка и да ће бити кажњен ако то не учини. Нацртом закона о стечају, који је Влада РС усвојила на посљедњој сједници, то питање је ријешено тако да је за контролу и надзор над поштивањем те одредбе задужена Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), која је дужна да покрене прекршајни поступак против директора који на вријеме не покрене стечај.
- Уколико директор у року од 30 дана од дана када је наступио разлог за покретање стечаја не покрене стечајни поступак, биће кажњен са 10.000 КМ. Ту казну му изриче АПИФ, а у случају да не призна кривицу и тражи судско одлучивање, прекршајни поступак води суд. Ниједном директору неће бити свеједно да ли ће покренути стечај или не када мора платити 10.000 КМ - рекао је помоћник министра правде РС Слободан Зец и додао да је у РС тренутно у току 300 стечајних поступака.
Посљедице неблаговременог покретања стечајног поступка били су проблеми са недостатком стечајне масе и низак степен намирења повјерилаца. До тога је долазило јер је стечај покретан тек када је фирма у потпуности уништена и опљачкана.
Једна од новина у новом закону је финансијско и оперативно реструктурисање или предстечајни поступак.
- Предстечајни поступак ће бити вођен пред судом, али умјесто стечајног управника имамо повјереника који ће водити рачуна о предузећу. Предстечајни поступак може покренути само дужник или повјерилац, али уз изричиту сагласност дужника. Предвиђено је да овај поступак траје пет мјесеци уз могућност продужења рока за 90 дана. Тиме предузеће добија нову шансу да покуша закључити вансудско поравнање, односно репрограмирати обавезе и задржати раднике - нагласио је Зец.
Додао је да је проблем досадашњег закона био и надзор над радом стечајних управника, па су та питања новим законом пооштрена. Посебан проблем представљало је то да су поједини стечајни управници водили огроман број поступака истовремено.
- Сада је стриктно прописано да један стечајни управник може водити највише два велика стечајна поступка. Број поступака мање вриједности, односно вриједности до 100.000 КМ које могу водити није лимитиран - рекао је Зец и додао да ће накнаде и награде за рад стечајног управника бити одређене правилником који ће бити донесен у року од шест мјесеци од ступања на снагу овог закона.
Влада је настојала да новим законом ријеши и проблем предугог трајања стечајног поступка, које је условљено вођењем парничних и управних поступака. Новим законом су пооштрене мјере које се односе на непоштивање рокова за окончање тих поступка.
Права радника на основу њихових потраживања сада су такође боље заштићена. Потраживања радника на основу 12 загарантованих плата у бруто износу сврстана су у виши исплатни ред. Новим законом предвиђен је виши степен контроле материјално-финансијског пословања стечајног дужника кроз ревизију пословања током стечајног поступка коју ће обављати стране ревизорске куће.
Потпредсједник Удружења стечајних управника Душан Ковачевић истакао је да је кључно да буде створена одговорност директора или власника фирме у вези са довођењем предузећа у стечај.
- Кроз стечај су многи власници предузећа покушали да изиграју повјериоце и да не измирују обавезе. То су радили тако што су из фирми извлачили све што су могли и када ништа није остало проглашавали стечај. Мислим да ће одредбом која предвиђа казне и надзор над директорима овај проблем бити ријешен и да стечајни управници више неће долазити у привредна гробља - казао је Ковачевић и додао да је добро рјешење и ограничавање броја поступака које један стечајни управник може да води.
Мало судија
Слободан Зец је истакао да је један од проблема и недовољан број стечајних судија, наводећи да само суд у Бањалуци води 220 поступака, а има двоје стечајних судија.
- Дакле, све је ово узалуд, ако немамо довољан број стечајних судија. Према пројекцијама, да бисмо угасили пожар, треба нам још шест стечајних судија - три у Бањалуци и по један у Бијељини, Источном Сарајеву и Добоју - рекао је Зец.
Детектовани проблеми у стечајном поступку
- Неблаговремено покретање стечајног поступака
- Недовољност и недостатак стечајне масе
- Низак степен намирења повјерилаца
- Високи трошкови спровођења стечајног поступка
- Предуго трајање поступка
- Мали број реорганизованих фирми усљед недостатка плана реорганизације
- Недовољан број стечајних судија
- Надзор и контрола рада стечајних управника
Циљеви зацртани новим законом о стечају
- Благовремено покретање стечајног поступка
- Финансијско и оперативно реструктурисање дужника у предстечајном поступку
- Скраћивање периода трајања стечајног поступка
- Смањење трошкова стечајног поступка
- Именовање стечајних управника уз поштивање принципа равномјерности и равноправности
- Заштита права повјерилаца у стечајном поступку
- Унапређење процеса реорганизације
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
