Адил Османовић нови мандатар?

Наравно, ово све под условом да у наредних неколико седмица добијемо и коначни легитимитет ових избора на начин да странке побједнице из оба ентитета формирају парламентарну већину на нивоу БиХ.

Како сада ствари стоје, СДА, ХДЗ БиХ и СНСД већ наредне седмице отпочеће разговоре о формирању државне власти. Ипак, извјесно је да овај процес ни овога пута неће бити тако једноставан, што потврђују информације да су у току паралелни контакти неких других политичких опција које намјеравају заобићи неке од ових странака, јер имају властиту формулу формирања већине.

Напосљетку, не треба сметнути с ума да мандатара за нови састав Вијећа министара БиХ предлаже Предсједништво БиХ, у којем ће, како сада ствари стоје, сједити и један опозициони члан - Младен Иванић, лидер ПДП-а и кандидат Савеза за промјене.

Све ово још тјера на опрез и кључне политичке факторе, који, међутим, полако почињу отварати карте. Дакле, већ је извјесно да ће, у складу са принципом ротације, нови предсједавајућу Савјета министара бити Бошњак, а по логици ствари - функционер СДА. И сам Игор Радојичић, потпредсједник СНСД-а, недавно је потврдио да у томе нема ништа спорно.

"За СНСД је принцип ротације апсолутно прихватљив. То је 2010. фамозни Лагумџија покушао да прекрши, али захваљујући чврстом ставу српских и хрватских посланика, ротација је дошла до хрватског предсједавајућег. Поштујемо принцип ротације по којем би сада предсједавајући требало да буде Бошњак, а побједничка странка у бошњачком националном корупусу је СДА", казао је недавно Радојичић.

За ХДЗ БиХ ово питање је питање принципијелности. Тако Мато Фрањичевић, потпредсједник ове странке, наглашава да у преговорима о формирању државне власти треба да буду странке које су добиле већинску подршку.

"И код ротације смо принципијелни, као што смо били 2010, када је био ред на Хрвата. Сад је ред на Бошњака, а логично је да он буде из странке која је добила већинску подршку. То је СДА", закључује Фрањичевић, истичући да је за ХДЗ БиХ прихватљиво било које име "уколико има дигнитет".

Сам Османовић, који је у својој каријери обнашао бројне високе функције у оба ентитета, наводи да органи СДА још нису расправљали о кадровским рјешењима за премијера ФБиХ, предсједавајућег Савјета министара и све министре.

"Договорили смо се да Кадровска комисија СДА предложи квалитетан број кадрова за поједине позиције и функције, а ми их свакако имамо", истиче Османовић.

На питање да ли би прихватио кандидатуру за предсједавајућег, одговара да је спреман прихватити сваку позицију коју Кадровска комисија и Предсједништво СДА предложе.

И Миле Ласић, универзитетски професор из Мостара, иначе добар познавалац политичких прилика у БиХ, истиче да варијанта у којој би се изборни побједници из ФБиХ удружили са релативним побједником из РС "осигурава брзо конституирање власти по вертикали".

"Међутим, паралелно теку процеси покушаја заобилажења неких од ових странака, што је математички могуће, али земљи не би донијели ништа добро. Дакле, са становишта реал-политике, било би добро да овога пута заобиђемо експерименте", закључује Ласић.

Бајтал: Све је могуће

Професор Есад Бајтал, социолог, филозоф и политички аналитичар из Сарајева, сматра да странке које су већ у власти имају "прагматских и других разлога да у власти остану пошто-пото".

"Они ове изборе нису смјели изгубити и све ће учинити да остану на власти. Ипак, код нас у БиХ су увијек биле интересне коалиције и ту ће, прије свега, превладати и интересна логика. Све је могуће", наводи Бајтал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.