DW: Европа на ветрометини новог Хладног рата

Дојче веле
DW: Европа на ветрометини новог Хладног рата

Америчко-руски уговор о ракетама средњег домета дефинитивно пропада. То Европу враћа у Хладни рат, у ризик да постане бојиште.

Овог пута биће још хладније него прије три деценије, коментарише новинар DW Кристијан Трипе.

Не може се завидјети Хајку Масу посљедњих седмица. Њемачки шеф дипломатије би да посредује између Американаца и Руса и спасе оно што се више спасити не може. Уговор о нуклеарним ракетама средњег домета (ИНФ) је мртав. Тај уговор од 1987. регулише уништавање и забрану пројектила какве је најприје развио Совјетски Савез, а затим и Сједињене Државе.

Да је то оружје са нуклеарним бојевим главама икада употребљено, озрачени пакао би постала Европа – а не Сједињене Државе до којих ракете не могу ни да добаце, наводи се у тексту.

Питање забране ових пројектила је за Европу одувек било бити или не бити. НАТО је 1979. одговорио такозваном двосмерном одлуком – стратешком претњом властодршцима у Кремљу: Ако не уништите ваш СС-20, онда ћемо ми направити исто оружје.

Та сирова логика је упалила. СССР је пристао да склопи ИНФ-уговор са САД. Правно гледано су обије земље једнаки партнери у том уговору. То је важно како би се разумијело зашто је тренутно њемачки министар Мас на ветрометини. Уговор је својевремено окончао деценије уништитељског наоружавања и жустрих дебата. А сада је уговор на издисају. Ни дипломатски дефибрилатор не може му удахнути нови живот.

Русија годинама крши уговор развојем носача ракета какве, као правна насљедница Совјетског Савеза, није смијела да прави. САД под Доналдом Трампом нису дуго чекале да најаве отказивање уговора. На захтјеве европских чланица НАТО сада је на снази посљедњи рок који је дао Вашингтон: Русија има времена до 2. фебруара да оконча спорне програме наоружавања. У супротном ће тада ИНФ-уговор бити и формално отказан.

„Русија може да спаси уговор”, говорио је Мас руском колеги Сергеју Лаврову. Овај је пак одвраћао да нема утисак да су САД збиља заинтересоване за дијалог. У преводу – пиши пропало.

Јер и Русија, баш као и Америка, желе да се ослободе стега тог уговора. Обе земље процијењују да стратешки, а ускоро и војно, наспрам њих стоји надолазећа суперсила Кина. Пекинг међутим не подлеже никаквом режиму контроле ракетних система средњег домета.

Не може се завидјети Хајку Масу посљедњих седмица. Њемачки шеф дипломатије би да посредује између Американаца и Руса и спасе оно што се више спасити не може. Уговор о нуклеарним ракетама средњег домета (ИНФ) је мртав. Тај уговор од 1987. регулише уништавање и забрану пројектила какве је најприје развио Совјетски Савез, а затим и Сједињене Државе.

Да је то оружје са нуклеарним бојевим главама икада употребљено, озрачени пакао би постала Европа – а не Сједињене Државе до којих ракете не могу ни да добаце.

Питање забране ових пројектила је за Европу одувијек било бити или не бити. НАТО је 1979. одговорио такозваном двосмјерном одлуком – стратешком претњом властодршцима у Кремљу: Ако не уништите ваш СС-20, онда ћемо ми направити исто оружје.

Та сирова логика је упалила. СССР је пристао да склопи ИНФ-уговор са САД. Правно гледано су обије земље једнаки партнери у том уговору. То је важно како би се разумијело зашто је тренутно немачки министар Мас на вјетрометини. Уговор је својевремено окончао деценије уништитељског наоружавања и жустрих дебата. А сада је уговор на издисају. Ни дипломатски дефибрилатор не може му удахнути нови живот.

Русија годинама крши уговор развојем носача ракета какве, као правна насљедница Совјетског Савеза, није смијела да прави. САД под Доналдом Трампом нису дуго чекале да најаве отказивање уговора. На захтијеве европских чланица НАТО сада је на снази посљедњи рок који је дао Вашингтон: Русија има времена до 2. фебруара да оконча спорне програме наоружавања. У супротном ће тада ИНФ-уговор бити и формално отказан.

„Русија може да спаси уговор”, говорио је Мас руском колеги Сергеју Лаврову. Овај је пак одвраћао да нема утисак да су САД збиља заинтересоване за дијалог. У преводу – пиши пропало.

Јер и Русија, баш као и Америка, желе да се ослободе стега тог уговора. Обије земље процењују да стратешки, а ускоро и војно, наспрам њих стоји надолазећа суперсила Кина. Пекинг међутим не подлеже никаквом режиму контроле ракетних система средњег домета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана