Азиланти масовно прелазе у хришћанство

Мухамед Али Зоноби погнуо је главу, а свештеник је његову црну косу полио светом водицом.

- Одричеш ли се Сотоне и свих дјела његових? - питао је пастор Готфрид Мартенс избјеглицу из Ирана.

- Хоћеш ли се отргнути од ислама? - упитао је пастор. – Да - понављао је Зоноби. Свештеник је тада раширио руке и крстио мушкарца "у име Оца, Сина и Духа светога".

Мухамед је постао Мартин - више није муслиман, сада је хришћанин.

Зоноби, столар из иранског града Шираза, стигао је у Њемачку са супругом и двоје дјеце прије пет мјесеци. Он је само један од стотина, углавном Иранаца и Авганистанаца, који су се преобратили у епископалној цркви у Берлину.

Као Зоноби, већина напомиње да су пригрлили хришћанство због чврсте вјере. Али, оно што неће наглас да признају је да им ова одлука повећава шансе за добијање азила, будући да ће имати оправдан аргумент како ће, буду ли послати назад у домовину, бити суочени с прогоном јер су - хришћани.

Ипак, пастору мотивација није битна.

- Многима крштење промијени живот. Знам да људи долазе овамо јер се надају азилу. Али, позивам их да се придруже јер знам да свако ко дође овдје, неће изаћи исти - каже пастор Готфрид Мартенс.

Само крштење није довољно за добијање азила и канцелар Ангела Меркел нагласила је прошле седмице да и ислам припада Њемачкој. Али, у Авганистану и Ирану преобраћење на хришћанство се кажњава смрћу или затвором, па је мало вјероватно да ће Њемачка вратити такве избјеглице кући.

Неколико крштених у Мартенсовој цркви нису жељели да открију своја имена због страха да ће се нешто лоше догодити члановима њихових породица који су остали у домовини. Послије тромјесечног "убрзаног курса" пастор Мартенс крсти муслимане, а касније им чак и помаже око добијања азила. И друге цркве широм Њемачке пријавиле су повећан број иранских преобраћеника. Не постоји тачан број колико муслимана се у протеклих неколико година у Њемачкој преобратило, и они су велика мањина наспрам четири милиона муслимана колико их живи у Њемачкој.

Прилив миграната у Њемачку настављен је током протеклог викенда. У Аустрију и Њемачку за два дана је стигло више хиљада исцрпљених избјеглица, а само у Минхен стигло их је 8.000. Избјеглице, од којих су многи из Сирије захваћене вишегодишњим грађанским ратом, стигле су возом и аутобусом у Беч, а затим возом до Минхена и других њемачких градова. С посљедњим возом стигла је група од око 1.000 избјеглица у Минхен из Аустрије, чиме је од суботе у баварску престоницу дошло око 8.000 миграната. Полиција их је усмјерила у други воз за Дортмунд на супротној платформи.

Послије дана конфронтације и хаоса на жељезничкој станици Келети у Будимпешти, Мађарска је отворила своје границе са Аустријом и на хиљаде избјеглица је кренуло аутобусима, возовима и пјешке ка Њемачкој као кључној дестинацији.

Постоји мала назнака координисаног одговора на избјегличку кризу у Европској унији (ЕУ), гдје је током ове године већ стигло 350.000 миграната.

Њемачка војска је већ обезбиједила 24 касарне широм земље за смјештај 11.800 људи, као и више од 140 шатора. (Агенције)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.