На Блиском Истоку бори се 25 грађана Србије

Он је објаснио да је укупно из Босне и Херцеговине и Србије на тим ратиштима било око 300 људи.

"Србија није оптерећена великим броје људи који се налазе у Срији и на Блиском Истоку, више их има из Босне, а већи је проблем Косово. Ипак, прецизне податке, сто се тиче Косова, немамо", рекао је Ђорђевић новинарима.

Према његовим ријечим, БиХ има евиденцију тих особа.

"Они имају велики број људи, али имају евиденцију о томе. Србија нема тај проблем, знамо колико је настрадало, колико је отишло, а колико је још увек доле, али то је занемарљива бројка", истакао је он.

Ђорђевић је навео да се не може дефинисати профил људи који одлази на ратишта и да има и оних са криминалном прошлошћу. Он је у Скупштини Србије, на Роуз-Рот семинару Парламентарне скупштине NATO-а, изјавио је да је у Украјини остао мали број грађана Србије који учествују у тамошњим сукобима.

"БИА је утврдила о ком броју се ради и он није велики. Највећи број наших држављана који су учествовали у сукобима на истоку Украјине вратио се у Србију што се подудара са доношењем закона који учествовање на страним ратиштима дефинише као кривично дело. Само мали број њих је остао и они се могу избројати на прсте једне руке", рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да је акценат рада БИА у борби са тим проблемом на превентивном дјеловању, на откривању и идентификовању појединаца који бораве на ратишту.

"Акција БИА траје у континуитету, првенствено на превентивној идентификацији оних који бораве на ратним подручјима, као и оних који су се већ вратили", рекао је Ђорђевић.

Како је рекао, додатни безбједносни проблем је повезаност екстремних исламиста са Балкана са сличним структурама у Европи.

Поједини међу њима издвојили су се као лидери који пропагирају учешсће у џихад, а један број њих се прикључио у жељи за доказивањем шеријатских вредности.

Примјер за то су млади џихадисти из Србије који су изгубили живот у Сирији.

Констатну опасност представљају и саморадикализовани појединци који подржавају такву платформу, а способни су да самостално изведу неке терористичке акције без претходног планирања организације.

Ђорђевић је рекао и да не треба занемарити повезаност тероризма са организованим криминалом, али ни улогу медија, поготово интернета у пропагирању џихада.

Он је указао да је Србија донијела низ европских закона и конвенција и имплементирала међународне стандарде за ту област.

Ђорђевић је закључио да је у борби против исламског екстремизма неопходна сарадња БИА са сличним службама у региону и Европи на размјени информација и откривању финансијера, као и на ангажовање свих сегмената у друштву на националном и међународном нивоу на супротстављању тероризму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.