У трци за “Златним медвједом” Акин, Јимоу, Озон...

Фестивал отвара филм Данкиње Лоне Шерфиг “Љубазност странаца”. Она је 2001. у Берлину добила “Сребрног медвједа”. Предсједник главног жирија је позната француска глумица Жилијет Бинош.

Њемачки медији наводе да су велика очекивања усмјерена ка остварењима која се баве биографијама познатих, попут писца Бертолта Брехта.

Занимљиви су и документарни филмови о фотографу Петеру Линдбергу, глумцу Марију Адору, те њемачкој рок групи “Тотен хосен”.

У пропратном програму “Форум” биће приказано 39 филмова. Ријеч је већином о политички и друштвено ангажованим филмовима, по чему је Берлински фестивал и познат.

У програму “Панорама” најављено је 45 филмова из 38 земаља, а карактерише га велики број остварења о женама, углавном је ријеч о портретима умјетника.

У програму “Ретроспектива” биће много играних и документарних филмова који су стварани у вријеме двије Њемачке - источне и западне.

Са простора бише Југославије у главном програму је само остварење “Бог постоји - зове се Петрунија” режисера Теоне Стругар Митевске, а рађен је као копродукција Македоније, Белгије, Словеније, Хрватске и Француске.

У другим незваничним селекцијама су документарац из БиХ аутора Игора Дрљаче “Камени говорници”, те филм Јасмиле Жбанић “Црвене гумене чизме”.

Ту је и остварење “Шавови” Мирослава Терзића, копродукција Србије, Словеније, Хрватске и БиХ, који се бави темом нестанка дјеце из српских породилишта и сумњама да су продата на усвајање.

Ове године, почасног “Златног медвједа” добила је британска филмска и позоришна глумица Шарлота Ремплинг.

Њемачки и свјетски медији преносе да је ово посљедња филмска смотра Дитера Кошлика на мјесту директора Фестивала.

Филмски критичари сматрају да је Кошлик популарисао њемачки филм, а критичари га нападају да је одговоран за слабији квалитет филмских остварења на посљедњим фестивалима у односу на највеће конкуренте - Кански фестивал и Венецијанско бијенале.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.