Празник над празницима у породичном гнијезду

Најпрепознатљивији је обичај даривања обојеним јајима. Иначе, јаје је симбол обнављања природе и живота, а васкршње црвено значи радост. Да би хришћани спремно дочекали Васкрс, очишћени од гријеха и мржње, припремају се постом који траје седам недјеља. Самом васкршњем слављу претходи Велика седмица, која се још зове и Страсна седмица, а најважнији дани у овој седмици су Велики четвртак и Велики петак. На Велики петак је пожељно ништа не јести, а уколико се једе, пост је обавезан. За тај дан везан је најстарији, најраскошнији и најважнији обичај фарбања и кувања јаја, који се разликује од краја до краја. Осим старих, добро познатих техника, у посљедње вријеме појавили су се савремени методи бојења.  

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Домаћице спремају кућу, али и разна слатка и слана јела.

Одлазак на литургију

На Васкрс ујутро вјерници одлазе у храмове, присуствују литургији, а послије примања светог причешћа, иду у своје домове гдје настављају прославу празника. На свечаној трпези централно мјесто заузимају обојена јаја, а укућани се поздрављају са: "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе". 

Туцање јајима представља и такмичење, а побједник је онај чије јаје остане цијело. Прво се једе кувано јаје па тек онда остала јела. Ако тог дана гост дође у кућу, прво се дарује јајетом, а затим храном припремљеном за свечани ручак.

- У Доњем Подрињу, Семберији и Мајевици јаја се боје на Велики петак прије изласка сунца. На васкршње јутро свим укућанима дијели се по једно јаје. Обичај је да се дјеца црвеним јајетом трљају по образима како би била здрава и румена - каже истраживач народних обичаја са подручја Семберије Симо Станкић.

Коријен броћа

- Јаја се у Херцеговини, у зависности од мјеста до мјеста, боје на Велики петак или на Велику суботу. Боје се у луковини и у коријену биљке броћа, како би се добила лијепа тамна, црвена боја. Раније су уочи Васкрса жене мијесиле васкршњи колач, што се радило нетакнутом водом, првом водом која је тога јутра донесена са бунара у коју би се потопило црвено јаје - прича етнолог из Музеја Херцеговине у Требињу Божана Ђузеловић и додаје да ова посластица треба да буде округлог облика, а у средину се ставља црвено јаје са којим се колач пече.

Етнолог из Музеја Републике Српске Данијела Ђукановић каже да су по народном вјеровањима и обичајима јаја од памтивијека представљала симбол живота и плодности. У неким крајевима постојало је вјеровање да ће се жена лакше породити ако провуче јаје кроз своју блузу.

- Традиција нашег народа веома је богата и изражајна. Бојење јаја сматра се светом радњом и њему се приступа са побожношћу и чистотом. У нашој патријархалној култури фарбање је обиљежено обредном нормом којом се одређује дан и ко може да боји јаја. Најчешће је то стара жена или млада дјевојка, а прво јаје се обавезно боји црвеном бојом - каже Ђукановићева и додаје да је црвена боја одувијек означавала плодност и напредак.

Прво обојено јаје назива се чуваркућа, јер се вјерује да оно има моћ да штити кућу и укућане, а чува се до наредног Васкрса. Заштитна моћ васкршњег јајета протезала се и на имовину сељака, на њихову кућу, усјеве и стоку. Због тога се јаје понекад закопавало у њиву или виноград.

Васкрс је покретан празник, празнује се у прву недјељу послије пуног мјесеца која је дан прољећне равнодневице или непосредно послије ње. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја.

Нова одјећа

Постоји вјеровање да се на Васкрс облачи нова одјећа, јер тако обучени укућани буду благословени цијеле године. То је и знак да се очекује родна година пошто тог дана престаје велики пост, а васкршња гозба треба да буде богата.

Симболика

Занимљиво је да се у прошлости водило рачуна да сваки укућанин добије јаје по одређеној симболици. Младићима и дјевојкама поклањана су јаја са вјенчићем како би пронашли животног сапутника. У многим селима обичај је да се јаје ставља у прву бразду, у жито и лан приликом сјетве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.